Suncevi zraci pali su na njeno lice. Umorna posle neprospavane noci, ali ispunjena srecom zbog svega sto se desilo, lenjo se protegla i otvorila oci. Bila je nasmejana. Poluotvorenih ociju pogledala je po sobi. Videla je Leona kako stoji kod prozora, u boksericama, i gleda napolje.
Zevnula je.
Cuvsi zvuk njenog zevanja, Leon se trgao iz razmisljanja i pogledao je.
"Ej, ustala si? Kako si spavala?", rekao je dok joj je prilazio osmehujuci se.
"Dobro jutro", odgovorila mu je zevajuci.
"Super sam spavala. I zamisli, nije mi se desilo ono, nisam nista sanjala. Izgleda da odbijas negativnu energiju od mene. Ti?"
Leon je seo pored nje, zagrlio je i poljubio. Sam pogled na njeno golo telo terao ga je na bludne misli. Ipak, nije zeleo da se ponovo prepusti pozudi. Vreme je prolazilo.
"I ja lepo. Lepo je bilo osetiti te pored sebe. Odmorio sam se."
Privukao ju je sebi, poljubio u celo i rekao da ide da se istusira.
"Dobro, ja cu da spremim neku klopu, pa ces da mi ispricas sta se ovde tacno dogadja."
"Dogovoreno", namignuvsi rece Leon i udje u kupatilo.
Kada je zatvorio vrata od kupatila, ledjima se oslonio o njih i uhvatio za vrat. Duboko je uzdahnuo.
Odlucio je da joj ne kaze da te noci nije ni oka sklopio. Makar na par minuta.
-----------------------------------------------------------------------
Kada su zavrsili sa vodjenjem ljubavi, lezali su neko vreme u tisini. Ona na njegovim grudima, opustena, nasmejana. Sigurna. Dok ju je lagano ceskao po ruci, osetio je kako je pocela dublje da dise. Zaspala je.
Lagano se izvukao iz njenog zagrljaja, pazeci da je ne probudi, i otisao do kuhinje. Sipao je casu vode, uzeo plejer, pustio muziku i cekao.
Odlucio se za Iron Maiden.
"When the priest comes to read me the last rites,I take a look through the bars at the last sights..."
Hallowed be thy name. Voleo je tu stvar. Video je u njoj neku dozu optimizma, iako je pesma govorila o osudjeniku na smrt. Bilo je oko petnaest do tri. Dosao je do prozora, naslonio se na zid i gledao. Bodez mu je bio na dohvat ruke.
Minuti su sporo prolazili. Ubijao ih je razmisljajuci o onome sto se desilo ranije te veceri. U mnogim situacijama beskompromisan, ostar, siguran u sebe, gubio bi sve te odlike kada bi se nasao pored devojke zbog koje mu srce preskace. Shvatio je da se zaljubio, ali nije zeleo da ponovo prolazi kroz sve. Rane od prosle ljubavi su bile sveze, nije bio siguran kako ce podneti jos jedan moguc gubitak velike ljubavi. A Nadja je to bila.
Sat je otkucao tri sata.
"It's show time", rekao je sebi u bradu, priblizio bodez i ugasio muziku u trenutku kad je Dikinson govorio da se plasi mraka.
Noga mu je jos uvek radila u ritmu muzike i melodija se vrtela po glavi kada je primetio kako se prozor polako pomera. Izmakao se jos malo na stranu i pustio utvaru da udje unutra. Svetlo je treperilo. Uspravio se i gledao kako se, pred njegovim ocima, od tamne magle formira covekoliko stvorenje.
Nadja je pocela da se mrda u krevetu.
"Osetila je da je tu", u sebi je rekao Leon.
"Khm..."
Tihi kasalj bio je dovoljan da se demon okrene i pogleda u njegovom pravcu. Covekolikog izgleda, jedino su crvene oci odavale cinjenicu da nije u pitanju covek vec stvorenje iz podzemnog sveta.
"Zao mi je, ne ovaj put.", kroz zube je procedio Leon sa prkosnim osmehom.
"Ne mesaj se, Leon. Nije tvoja stvar."
"Da, jeste, prokletnice, jeste moja stvar. Imali smo dogovor prosli put. Ja vas ne diram u vasim ritualima, vi ne dirate ljude. Stoga, sta uopste trazis ovde? Odlazi."
"Ne, NIJE tvoja stvar", odgovori utvara unoseci se Leonu u lice.
"Prekinula je krug. Videla je sta ne sme. Kletva je bacena, znas da je mora stici."
"Ne, ne mora je stici." Leonova tvrdoglavost se konacno isplatila, mislio je u sebi. Konacno je imala poentu.
"Ne mora je stici zato sto necu dozvoliti da je stigne. I nece je stici dok god sam pored nje."
"Ne mozes vecno biti tu, Leone. Jednom se moras skloniti."
"Da li si siguran u to?", upita Leon i stavi bodez na mescevu svetlost.
"Da. Toliko da cu te sam skloniti sa puta i uraditi ono sto mora biti uradjeno bez tebe da mi smetas."
"Ne ovde. Krov zgrade. Za pet minuta."
"Sa nestrpljenjem te cekam, smrtnice.", rekla je utvara i nestala kroz prozor koji se treskom zatvorio.
Nadja se pomerila neznatno, promrmljala nesto u snu i nastavila da spava.
Leon je krenuo ka vratima. U prolazu, tiho, bacio je pogled na Nadju. Kad se uverio da cvrsto spava, izasao je napolje.
Popeo se uz stepenice, dosao je do izlaza na krov. Merdevine su bile spustene.
"Cekam te, smrtnice. Cekam, da dovrsimo ono sto je trebalo davno biti dovrseno", rekao je imenjak psa cuvara nordijskog pakla.
Ime demona bilo je David.
Leon je izasao na krov.
"Evo me, psu. Da, prosli put je trebalo biti zavrseno. Trebalo je da te ubijem jos onda. Upozoravam te, zato, skloni se. Nemam nameru da odstupim."
David, crne duge kose, crvenih ociju, u obucen u crno odelo, delovao je impozantno. Samom svojom pojavom uterivao je strah u kosti svakome ko bi imao priliku da ga vidi. Ipak, ovoga puta, sa druge strane je bio momak koji ga je vec jednom prilikom porazio.
"Ponavljam ti, Leone, ovo nije tvoja borba. Devojka je prekinula krug. Nasla se na pogresnom mestu. Znas da ja na to ne mogu uticati i da o tome odlucuju mnogo veci mocnici i od mene i od tebe. Nemoj se mesati. "
"Zasto mislis da me to i najmanje zanima? Rekao sam ti, nemam nameru da odstupim."
"Leone, DEVOJKA MORA DA UMRE!", prodrao se David, polako gubeci strpljenje.
"U redu. Mada prvo moras mene ubiti.", rekao je Leon i ukopao se u mestu, iscekujuci nalet mrskog neprijatelja.
"Tvoja zelja je za mene zapovest. Gospodaru.", sarkasticno rece David i u trenutku se baci na Leona. Ocekivao je da ce Leon odstupiti, pobeci, pomeriti se.
Ili se bar nadao tome.
Leon je gledao kako zver leti prema njemu. Stegao je bodez i cekao.
Mirno. Stalozeno. Bez panike.
David mu se svom silinom zabio u stomak. Leon je izgubio ravnotezu i prosuo se koliko je tezak, udarajuci o pod svom tezinom.
Zastavsi na trenutak, David se zbunjeno podigao.
"Zasto se nisi sklonio? Zasto si ostao ukopan?"
Leon se pridigao. Par trenutaka se borio da dodje do vazduha.
"Zato sto te se ne plasim."
Isukao je bodez iz korice.
"Zato sto si utvara koja dolazi iz pakla."
Prisao mu je dva koraka, duboko disuci.
"Zato sto si nekada bio covek."
David se polako pomerao nazad. Bio je mnogo puta u situaciji da stoji naspram ljudi koji mu se suprotstavljaju, ali nikada do sada nije osecao ovoliki strah. Pravi, iskonski, iskren.
Bio je svestan da je Leon spreman na sve.
"Nemoj, Leon, daj, znas sta ce se desiti ako me ubijes. Znas da ce te osveta sacekati kad - tad."
"Ne zanima me", odgovorio je Leon, prisao mu, pogledao ga u oci, izvadio noz i presao njime preko Davidovog vrata. Zatvorenih ociju, Garm je jos jednom progutao pljuvacku. Tecnost, koja je licila na krv, slivala se niz njegovo telo.
"Zbogom...", rekao je Leon i zabio mu noz u stomak.
Sacekao je da se Davidovo telo opusti i izvadio noz iz njega. Shvatio je da su na korak od ivice krova. Pogledao je u mrtvo telo svog rivala i, hladnog izraza lica, gurnuo ga sa ivice zgrade. Gledao je kako pada na sipke od pozarnih stepenica i kako ga probadaju.
"... prijatelju."
Vrativsi se u stan, i uverivsi se da Nadja jos uvek cvrsto spava, samo je skinuo sa sebe odecu i legao pored nje.
"Gde si bio?", pitala ga je kroz san.
"Pio sam vode. Spavaj, mala.", rekao je i privukao je sebi.
"I, da... volim te.", prosaputao je.
"Sta?"
Pribila skroz uz njega.
"Nista, lepo spavaj."
Zatvorio je oci.
"Ovo nije tvoja borba, Leon. Sudbinu ne mozes promeniti.", rekao je Garm. A Leon je zalio sto i u snu ne moze iskoristiti bodez da ucutka djavoljeg psa.
----------------------------------------------------------------------------------------
Usao je pod tus. Ledja su ga od sinocnog udara jos uvek bolela.
Te noci nije mogao da izbaci iz glave mogucnost da je Garm ipak u pravu. Mozda nije njegova borba? Mozda bi zaista trebalo da se skloni? Na neke stvari nije mogao, na neke nije smeo da utice.
Pa ipak, nije imao srca da Nadju ostavi samu. Nije se osecao odgovornim, ali je zeleo da bude tu, uz nju. Osecao je da ce ona to umeti da ceni.
Hladna voda oterala je negativne misli iz njegove glave.
Izasao je iz kupatila opasan samo peskirom.
Nadja je bila u kuhinji. Bacila je pogled ka njemu.
"Vidim, nije samo tebi drago sto sam tu...", nasmejala se i pokazala prema Leonovom medjunozju.
"Ah, da... pa mora i on da ti se javi, ipak se lepo proveo sinoc."
Prisao joj je.
Gledala ga je pravo u oci. Prinela je usne njegovim i poljubila ga.
"Dorucak je gotov".
"Dobro... mada, moze i sacekati neko vreme".
To rekavsi, uhvatio ju je za ruku i, ljubeci joj vrat, okrenuo je i stavio joj ruke na pult.
Tiho je stenjala dok je ulazio u nju sa ledja i mazila ga po kosi.
Posle sinocnog dogadjaja, Leon je osecao kao da je u samom raju.
"Volim i ja tebe", prozborila je Nadja u trenutku vrhunca. Ostao je u njoj.
----------------------------------------------------------------
Zavrsili su sa doruckom, stidljivo gledajuci jedno u drugo. Ubacivala mu je parcice testenine u usta, glumili su Mazu i Lunju. Osecao je srecu.
Na stubu je isao EKV.
Kada su zavrsili sa doruckom, Leon je otisao do sobe i otvorio orman. Navukao je farmerke, i izvadio majicu Motorhead-a. Buduci da ce mu biti potrebna pomoc svih mogucih bogova, smatrao je da ne bi bilo zgorega imati Lemija na grudima.
Vratio se u sobu. Nadja je sedela u fotelji, pila sok i citala Leo Palpa.
"Jel dobar strip?"
"Jeste, super je, iznenadila sam se koliko je dobar. Nisam stigla da ga dovrsim."
"Dobro, dovrsices ga kad se vratimo kuci, sad treba da ti ispricam nesto malo bitnije."
"Da... dobro, da cujem, sta se ovde dogadja? Zbunjena sam."
"Vidis... da li znas sta je egzorcizam?"
"Da, znam, isterivanje djavola."
"Upravo to. U nekim situacijama, zrtve koje su opsednute umru pre nego sto svestenik uspe da izbaci djavola iz njih. Gledala si verovatno film o Emili Rouz?"
"Da, jesam. Cekaj, kakve veze film ima sa ovime?"
"Film je snimljen po istinitom dogadjaju. U pitanju je devojka po imenu Aneliz Misel. Ona je najpoznatiji slucaj egzorcizma, i jedan od retkih javnih, koji nije uspeo. "
"Dobro, ne pricaj mi sad o filmovima, zanima me ovo sad, sta se dogadja?"
Leon je pogledao mrko.
"Reci cu ti, budi strpljiva, ne leti. Sve sto pricam ima poentu i ne pricam ti bez razloga. A film je itekako povezan sa svim ovim."
Pogledala ga je sumnjicavo.
"Mogu da nastavim?"
Klimnula je glavom.
"Ok, hvala. Uglavnom, kad osoba umre, ona umire fizicki. Medjutim, ako nije "cista", tacnije ako ima jos nekih nesredjenih poslova, dusa ostaje na zemlji. Kao sto predpostavljas, dusa koju su zaposeli demoni nije cista, stoga, ostaje na zemlji. Ono sto si ti videla je "vadjenje" demona iz jedne takve duse."
"Stani, ako je bilo "vadjenje" demona iz takve duse, zar to nije bio egzorcizam? Kako je onda onakav covek mogao da ga radi? Zar to ne rade svestenici?"
"Ne, ne... Nije egzorcizam zato sto to ne rade da bi toj dusi omogucili da ode na nebo. Naprotiv, to rade da bi demone koji se u njoj nalaze vratili nazad kako bi ih iskoristili negde gde imaju poentu. Verovala ili ne, ni djavolu ne ide u prilog kad opsednut covek umre, njemu je potrebno da ima telo koje moze da kontrolise kako bi se borio za svoje ciljeve."
"Dobro, dakle, nikome nije u interesu da covek umre. A sad mi reci, kako sam, kog djavola, ja upletena u sve to? I zasto sam sinoc prvi put, posle ne znam ni sama koliko vremena, spavala normalno?"
"Zato sto proces vadjenja demona iz mrtve duse znaci otkrivanje nekih stvari koje smrtan covek ne bi smeo da sazna. Ako se desi takva situacija, da neki smrtnik ipak sazna to, bukvalno sebi potpisuje smrtnu presudu zato sto se sile mraka svim snagama trude da ucutkaju takve ljude kako ne bi prosirili informacije medju ljude. "
"Aha... a sta to?"
"Ne znam, niti zelim da saznam. Jednostavno, probaj da shvatis kakav bi haos nastao medju ljudima kada bi saznali smisao i svrhu zivota? Ili do kad ce svet postojati? Kada ce se desiti poslednja bitka? Svet bi bukvalno stao, niko vise ne bi zeleo da radi, jednostavno sve bi otislo bestraga.
To se vec sve zna i teku pripreme za veliki rat.
Zato su se dogovorili predstavnici Pakla i Neba. Opsedanje i egzorcizam su delovi borbe izmedju Dobra i Zla. Sklopljeni dogovor je takav da se ne narusava ravnoteza. Dakle, ukoliko se izvede "spasenje duse" kako treba, Lucifer dobija svoje jace demone nazad, dok dusa pokojnika ide u Raj.
Ukoliko neki smrtnik vidi to, Pakao ima dozvolu da ubije tu osobu, ali dusa ide u Raj. Jednostavno, svi dobijaju. Djavo svoje demone nazad koje moze da upotrebi dalje, koji su, pri tom, jaci za novo iskustvo, dok se u Raju povecava broj dusa, samim tim i sanse za pobedu u konacnoj borbi Dobra i Zla."
Nadja je prebledela.
"Dakle... ja cu umreti?"
Leon je na trenutak spustio glavu, uzdahnuo i pogledao je.
"Da li mislis da bih dopustio da ti se to desi?"
Gledala ga je uplaseno.
"Ali, ali... kako se to tebi nije desilo? Kako tebe ne zele da ubiju? Zasto samo mene? Leon, ne zelim da umrem."
"Postoji odredjena vrsta ljudi. Zovu ih Harlani. Takvim ljudima ti demoni ne mogu nauditi."
"Znaci, mozda i ja spadam u te Harlane?"
"Ne, ne... Harlan ne bezi. Rekao sam ti vec, kad sam video taj "post-mort-egzorcizam" u selu, (tako sam ga ja nazvao), nisam pobegao. Stao sam u mesto, iako sam se uplasio i noge mi se odsekle, nisam bezao. Jednostavno sam osetio potrebu da ostanem na tom mestu. Znao sam da mi ne mogu nista, ostao sam. Kad mi je prisao taj demon, video sam strah u njegovim ocima. Kad mi je vristao u facu, nisam osedeo. Ostao sam tu. Sacekao sam. On je pobegao od mene, ne ja od njega. Od tad, moj otac, svestenik jedne crkve i ja imali smo nekoliko spasavanja ljudi kojima se desilo isto sto i tebi. "
"Pa zar to nije izazvalo neke posledice?"
"Pa nije da nije... Bilo je gadnih problema, u jednom trenutku su i Pakao i Raj bili protiv nas, ali je cilj bio ispravan, tako da smo ipak izdrzali nalete i ostali citavi. Verovali smo."
"Dobro... Koliko ste ljudi do sad sacuvali?"
"Pa... do sad smo imali pet "spasavanja." Od toga, cetiri uspesna."
"A sta je bilo sa petim?"
"Eh... Kad se meni to desilo, sacekao sam nekoliko dana i pricao sam sa ocem. Saslusao me je, i ispricao mi kako se i njemu desilo isto. Tada je izvadio iz nekog starog kovcega bodez i pracku. Rekao mi je da je njih dobio od svog oca i da dobro sluze u borbi protiv zla, tacnije da "tamane nitkove". Nekoliko dana kasnije, dok sam se ponovo vracao iz grada, naleteo sam na momka koji me je skoro oborio na zemlju kad je protrcavao pored mene. Jedva sam ga zaustavio, momak je bio totalno pogubljen. Naterao sam ga da mi kaze sta je bilo. On je video istu stvar na seoskom groblju. Otrcao sam do kuce zajedno sa njim, probudio tatu i zajedno smo otisli do groblja. Stigli smo u trenutku kada je obred vec bio pri kraju.
Sacekali smo da se zavrsi. Demon je prepoznao mene, prepoznao je i decaka, ali, mene je najvise iznenadila cinjenica da je prepoznao i mog oca. Trazii mu je da mu preda decaka i da ne zeli problem, vec da tako mora biti jer posledice mogu biti katastrofalne. Moj otac se nije slozio. Demon mu je prisao, moj otac je izvadio bodez, sacekao da mu pridje sasvim blizu i, pre nego sto je demon to shvatio, noz mu je bio zabijen u stomak, a ja sam natezao pracku. Kada sam ispalio kamen iz pracke, samo je proleteo kroz demonovu glavu. Pretvorio se u prah, bukvalno je nestao. Momak, koji se zvao David, je poceo da place, a tata i ja smo bili ubedjeni da smo ga spasili. Medjutim, smo culi neke korake. Okrenuli smo se i videli nekog svestenika kako ide ka nama. Tata me gurnuo nazad i krenuo ka njemu. To je bio otac Teodosije, lokalni svestenik. Rekao je da je video sve i da smo napravili strasnu gresku, jer mora postojati neko ko ce obavljati taj posao. Obicaj je bio da osoba koja je spasena preuzima duznost tog demona tako sto bi obukla njegovo odelo, inace bi, u slucaju odbijana, bila na mestu ubijena od strane samog Harlana, kako bi se sacuvala tajna. Buduci da nije imao nikoga, a dugovao je zivot mom ocu i meni, David je prihvatio, obukao je odelo i te veceri postao djavolov sluga."
"Djavolov sluga a vas duznik?"
"Da... On nam je i pomogao da izvucemo ono cetvoro. Do poslednjeg niko sem nas nije znao, medjutim, za poslednju osobu je saznao otac Teodosije, posle njega i Raj i Pakao, i ispala je opsta frka. Uspeli smo i tog coveka da izvucemo, ali je cena bila ta da je David mucen nekoliko godina. I sam Pakao se malo primirio, nije bilo opsedanja, samim tim ni egzorcizama, pa ni "ciscenja duse". Do smrti tog profesora ciji si spomenik videla, i do tog obreda. David se promenio, postao je zao. Tacnije, ne zao, vec ogorcen, verujem da je osecao kao da smo ga izdali. I zeleo je da po svaku cenu tebe odnese, jer se morao dokazati nadredjenima. Verujem da je mucenje u Paklu poprilicno zajebano, tako da ga i razumem. Ne bih voleo da okusim to."
"Zasto o njemu pricas u proslom vremenu?"
"Zato sto vise nije ziv."
"Kako znas to?"
"Znam... zato sto sam ga nocas ubio."
Nadja se stresla.
"Ja... ja... Nisam..."
"Znam da nisi osetila. Ne brini. Bice sve ok. Nece ti niko nauditi dok sam ja tu. Ne sme."
Nadja je dosla do prozora. Gledala je u nesto.
"A, ono tamo... jel ono Davidovo odelo?", pitala je Nadja pokazavsi na delic tkanine koji je visio sa pozarnih stepenica.
"Ne... Ovo je Davidovo odelo.", rece Leon i pokaza joj na kesu sa isecenim crnim plastom i sakoom.
"Isekao si ga?! Zasto?! Kako ce sad neko odrzavati ravnotezu?!"
"Ima njih dovoljno, ne brini. Ne zelim da se ceo zivot krijes. Zelim da zivimo normalno. Koliko je moguce.
Ovo ludilo mora da stane.", rekao je Leon.
Mada uplasena, Nadja mu je verovala. I, uprkos svemu, osecala se sigurno. Jer, bila je ubedjena da taj, za neke mrsavi decko, plavih ociju, blago neuredne kose, koji joj je upravo ljubio vrat, nece dopustiti da joj se bilo sta lose desi.
Verovala mu je.
Volela ga je.
A Leon... Leon je razmisljao o svemu. O Davidu... o onom danu... o Nadji... O njenim usnama.
Poljubio ju je.
Srce mu je lupalo jako.
"Veceras idemo do mog oca.", rekao joj je izmedju dva poljupca.
"Zar vec? Da nije malo rano za upoznavanje rodbine?", nasmejala se i obesila mu se oko vrata.
"Ne, ne... Nije rano, zato sto nemam nameru da te pustim vise od sebe. "
Jako ga je zagrlila, pribila mu se uz uvo, i prosaputala "Volim te."
Nekoliko trenutaka tisine, duboko je uzdahnuo. Pustio je iz zagrljaja, pomerio se malo nazad, stavio ruke na njen struk, zagledao joj se u oci. Pramen kose joj je padao preko lica.
Desnom rukom, sklonio je taj pramen. Stipnuo ju je za obraz.
"Volim i ja tebe."
I, iako spreman na sve, osetio je da popusta. Bio je razoruzan.
Njen osmeh sa kojim je primila njegove reci udario ga je jace nego milion Tajsonvih pesnica u istom trenutku.
Napolju su nadosli oblaci. Idilican trenutak prekinula je munja. Jak vetar.
Iako je bilo tek oko 12 sati, napolju se smracilo.
Znao je.
Oluja nadolazi.
Нема коментара:
Постави коментар