Noc je pala. Nova godina tek sto je pocela, nije mogao da veruje kako vreme brzo leti.
Stan mu je bio prazan, ali se ipak odlucio da noc provede sam. Dosadile su mu kombinacije, zeleo je malo da se odmori. Iscrpljen od prethodnih dogadjaja, zeleo je samo da se malo skloni, da povrati energiju. Na zalost, shvatao je da nije ipak nista vise od obicnog ljudskog bica.
Radio je bio ukljucen, tv utisan, besciljno je vrteo kanale. Zatvorio je oci i spustio glavu na jastuk. Duboko je uzdahnuo. Premoren, zeleo je samo malo sna. Sutra ce, kada se probudi, odluciti vec sta i kako dalje da radi. Sve ovo pocelo je da mu ide na zivce. Nije voleo zbunjenost. No dobro, o tome ce misliti ujutro. Sad mu je trebao san.
Osetio je pokret pored svoje glave. Protrljao je oci u neverici kada je shvatio ko sedi ispred njega.
"Zbunjen si,mali
Polako dosavsi sebi, ne iskazujuci svoju zapanjetost cinjenicom da je razgovarao sa osobom koja je mrtva skoro 30 godina, klimnuo je potvrdno glavom.
"Ah, pa dobro, desi se svakome. Zivot je takav da se desavaju stvari koje nikada ne shvatis, ma koliko se trudio. Jednostavno, nisu se desile da bi bile shvacene. Probaj da ih prihvatis takve kakve su. Da su trebale da budu shvacene, shvatio bi ih. Ne nose one u sebi nista toliko vredno da bi na njih gubio vreme. Vreme... bas brzo leti? Nemoj ga traciti na nebitne ljude i na nebitne stvari. Previse je toga lepog oko nas sto ne primecujemo, nemoj trositi vreme na gluposti. Necu te zadrzavati vise, verujem da imas posla".
U sledecem trenutku, preko puta njega nije sedeo Bonam, ali je na krevetu, pored njega, sa akusticnom gitarom i smeskom, Dzon Lenon lagano svirao neku poznatu melodiju.
"Nisam te valjda probudio?", upitao je Lenon.
"Ma jok, navikao sam da s' vremena na vreme caskam sa mrtvim ljudima."
"Ha, ha, ha... fizicki mrtvim, hoces reci? Kako mi se cini, i ovi mrtvi su danas veci ljudi od mnogih zivih... znas, kazu da se velicina nekog coveka ne meri njegovim santimetrima, niti kilogramima, vec velicinom njegovog srca. Njegove iskrenosti. Njegove hrabrosti. Ziv si i bices dok god se tvoje ime pominje. Ziv si dok god u tebi ima trunka ljubavi. I nemoj trositi vreme na trazenje uzaludnih odgovora. Jebiga, svet je komplikovano mesto. Voli ljude koji zasluzuju da ih volis. I koji tebe vole. Voli i one koji ne zasluzuju - ko ih jebe, ne znaju sta propustaju. Ne plasi se da iskazes emocije, da budes otvoren, direktan, drzak, bezobrazan... isplatice se. Samo se bori, i ne odustaj. Ljubav je svugde oko tebe. Neka ti ona da snagu. Svetu treba promena. Pricacemo jos. Mir."
Prvi put se osmehnuo od pocetka veceri.
Lenon je nestao, a melodiju "All you need is love" zamenila je "Break on trough".
"Probijanje na drugu stranu moze biti poprilicno zajebano, znas to?", upitao je Dzim Morison smeskajuci se.
"Ume da boli, i da pece, i sve... ali se isplati. Isplati se rizikovati, boriti se... inace nije zabavno. Ako se drugi ne slazu - ko ih jebe! Ne zivis zbog njih vec zbog sebe. Ko su oni da ti odredjuju pravila? Tvoj zivot je samo tvoj. I niciji vise. I imas ga samo jednog. Iskoristi ga na pravi nacin. Iskoristi ga na svoj nacin. Svet od tebe zavisi. Tvoj svet. Rodjen si ovde, bacen u ovaj svet... sad zajasi oluju i ne zastajkuj. "
Naslonio se na zid, zatvorio oci, pokusavao je da sabere misli.
Tada je cuo glas.
"Jer, i kad je gotovo, za tebe, znaj, tek tad je pocelo. Prati vetar. Vetar misli. Vetar zna."
Otvorio je oci. Nije ga bilo.
Umesto toga, ispred je ponovo stajao Bonam. Drzao je crvenu ogrlicu.
"Crvena je boja ljubavi. Nosi je. Kada je pogledas, neka te podseti na ovo. Neka ti da energiju da istrajes, hrabrost da rizikujes i volju da savladas prepreke. Seti se ritma. Seti se. Jer, rock'n'roll nije muzika. Rock'n'roll je zivot. Samo to treba shvatiti.
A sad odoh... ceka me gore jedna dama."
Krenuo je stepenicama. Zastao je, okrenuo se.
"Hvataj."
Ogrlica je letela, Dzon je nestao, odjednom se sve zacrnelo...
Probudio se. Odmoran, ali nije mogao da se seti sna. Ustao je iz kreveta, otisao pod tus. Vratio se, svo vreme razmisljajuci o snu. Podigao je jastuk, i tada je primetio da je nesto lezalo pored.
"Crvena ogrlica...".
"And as we wind on down the road
Our shadows taller than our soul
There walks a lady we all know
Who shines white light and wants to show
How everything still turns to gold
And if you listen very hard
The truth will come to you at last
When all are one and one is all
To be a rock and not to roll..."
Nista nije bilo gotovo.
Putovanje je tek pocelo.
Stan mu je bio prazan, ali se ipak odlucio da noc provede sam. Dosadile su mu kombinacije, zeleo je malo da se odmori. Iscrpljen od prethodnih dogadjaja, zeleo je samo da se malo skloni, da povrati energiju. Na zalost, shvatao je da nije ipak nista vise od obicnog ljudskog bica.
Radio je bio ukljucen, tv utisan, besciljno je vrteo kanale. Zatvorio je oci i spustio glavu na jastuk. Duboko je uzdahnuo. Premoren, zeleo je samo malo sna. Sutra ce, kada se probudi, odluciti vec sta i kako dalje da radi. Sve ovo pocelo je da mu ide na zivce. Nije voleo zbunjenost. No dobro, o tome ce misliti ujutro. Sad mu je trebao san.
Osetio je pokret pored svoje glave. Protrljao je oci u neverici kada je shvatio ko sedi ispred njega.
"Zbunjen si,
Polako dosavsi sebi, ne iskazujuci svoju zapanjetost cinjenicom da je razgovarao sa osobom koja je mrtva skoro 30 godina, klimnuo je potvrdno glavom.
"Ah, pa dobro, desi se svakome. Zivot je takav da se desavaju stvari koje nikada ne shvatis, ma koliko se trudio. Jednostavno, nisu se desile da bi bile shvacene. Probaj da ih prihvatis takve kakve su. Da su trebale da budu shvacene, shvatio bi ih. Ne nose one u sebi nista toliko vredno da bi na njih gubio vreme. Vreme... bas brzo leti? Nemoj ga traciti na nebitne ljude i na nebitne stvari. Previse je toga lepog oko nas sto ne primecujemo, nemoj trositi vreme na gluposti. Necu te zadrzavati vise, verujem da imas posla".
U sledecem trenutku, preko puta njega nije sedeo Bonam, ali je na krevetu, pored njega, sa akusticnom gitarom i smeskom, Dzon Lenon lagano svirao neku poznatu melodiju.
"Nisam te valjda probudio?", upitao je Lenon.
"Ma jok, navikao sam da s' vremena na vreme caskam sa mrtvim ljudima."
"Ha, ha, ha... fizicki mrtvim, hoces reci? Kako mi se cini, i ovi mrtvi su danas veci ljudi od mnogih zivih... znas, kazu da se velicina nekog coveka ne meri njegovim santimetrima, niti kilogramima, vec velicinom njegovog srca. Njegove iskrenosti. Njegove hrabrosti. Ziv si i bices dok god se tvoje ime pominje. Ziv si dok god u tebi ima trunka ljubavi. I nemoj trositi vreme na trazenje uzaludnih odgovora. Jebiga, svet je komplikovano mesto. Voli ljude koji zasluzuju da ih volis. I koji tebe vole. Voli i one koji ne zasluzuju - ko ih jebe, ne znaju sta propustaju. Ne plasi se da iskazes emocije, da budes otvoren, direktan, drzak, bezobrazan... isplatice se. Samo se bori, i ne odustaj. Ljubav je svugde oko tebe. Neka ti ona da snagu. Svetu treba promena. Pricacemo jos. Mir."
Prvi put se osmehnuo od pocetka veceri.
Lenon je nestao, a melodiju "All you need is love" zamenila je "Break on trough".
"Probijanje na drugu stranu moze biti poprilicno zajebano, znas to?", upitao je Dzim Morison smeskajuci se.
"
Naslonio se na zid, zatvorio oci, pokusavao je da sabere misli.
Tada je cuo glas.
"Jer, i kad je gotovo, za tebe, znaj, tek tad je pocelo. Prati vetar. Vetar misli. Vetar zna."
Otvorio je oci. Nije ga bilo.
Umesto toga, ispred je ponovo stajao Bonam. Drzao je crvenu ogrlicu.
"Crvena je boja ljubavi. Nosi je. Kada je pogledas, neka te podseti na ovo. Neka ti da energiju da istrajes, hrabrost da rizikujes i volju da savladas prepreke. Seti se ritma. Seti se. Jer, rock'n'roll nije muzika. Rock'n'roll je zivot. Samo to treba shvatiti.
A sad odoh... ceka me gore jedna dama."
Krenuo je stepenicama. Zastao je, okrenuo se.
"Hvataj."
Ogrlica je letela, Dzon je nestao, odjednom se sve zacrnelo...
Probudio se. Odmoran, ali nije mogao da se seti sna. Ustao je iz kreveta, otisao pod tus. Vratio se, svo vreme razmisljajuci o snu. Podigao je jastuk, i tada je primetio da je nesto lezalo pored.
"Crvena ogrlica...".
"And as we wind on down the road
Our shadows taller than our soul
There walks a lady we all know
Who shines white light and wants to show
How everything still turns to gold
And if you listen very hard
The truth will come to you at last
When all are one and one is all
To be a rock and not to roll..."
Nista nije bilo gotovo.
Putovanje je tek pocelo.
Нема коментара:
Постави коментар