Jedan zivot

Sedeo je. Tamo, gde je bezbroj puta tugovao, jos vise se radovao. Gde je slavio, pevao, ponekad plakao. Do smaka sveta, najavljenog Majanskim kalendarom, ostalo je jos sat vremena. Naslonjen na naslon sedista, gledao je u pravcu terena. Osecao se cudno, nije navikao da bude sam na ovom mestu. 

Vece pre toga, proveo je sa drugovima. Proveli su se na njihov nacin. Dobra rakija, dobra pesma, dobro zezanje... jos tu noc su pili. Poslednji put, u ime starih vremena. Zeleo je da ih zapamti vesele. Nazdravljao je sa svima, gledao ih u oci. Video je ono sto je zeleo. Zar u njima, onaj koji je celoj prici i davao smisao, ziveo je. To vece, poslednje vece sa njima na okupu, sa celom ekipom, sa svojom bracom, zavrsio je osmehom. Nije se pozdravio, nije voleo da se oprasta. Sacekao je zenit zurke i neopazeno se izvukao napolje.

Jos 45 minuta je ostalo. Nije vise bio sam. Na Severu je video dvoje ljudi. A on... on se izgubio u mislima.

Kisa je padala tog dana. Napolju je vreme bilo uzasno, vetar je duvao kao da je imao nameru da zbrise sve sa svog puta. Prijalo mu je. Isao je napred, uprkos vetru. Prijalo mu je zato sto je osecao da sa naletima vetra sve sto ga je mucilo - odlazi. Da kisa spira suze sa lica. Kosa, po pravilu neuredna i pomalo rascupana, slepljeno je padala na lice. 

Voleo ju je. I bolelo ga je sto nije tu, kraj njega. Bolela ga je svakodnevnica bez nje. Bolelo ga je sto mu je toliko daleko. Bolele su ga njegove greske. Njene reci. Nije zeleo da prihvati da vise nije tu kraj njega. I bezbroj puta je kroz glavu provlacio sve, razmisljao o svemu... Zamisljao je kako se ljubi sa njim. Kako vode ljubav. Kako su srecni. Kako se smeju. Kako se drze za ruke, grle, kako mu spava na grudima. Nije imao snage da se bori, da te misli izbaci iz glave. 

Noc je bila crna, mracna. Ona mu je rekla da za njega u njenom zivotu vise nema mesta. Srce je htelo da mu iskoci iz grudi. Zeleo je da joj da celog sebe. Do kraja, sad i zauvek. Odbila je. 

37 minuta do najavljenog smaka sveta, iz razmisljanja ga je trgla pesma. 

"Na svoju veru, na svoju zemlju ponosan sam ja"... poceo je da peva u sebi. Pesma je postajala sve glasnija. Odrastao je tu. Rodjen je u najlepsoj zemlji na svetu. I, kada bi sve sabrao, uvek bi ostajala cista ljubav da ga veze za Srbiju. Cista, nevina, decja ljubav. 

..."za jedan grad na Balkanu i klub u njemu zivim ja"... 

Ali, ma koliko voleo Srbiju, Beograd je imao posebno mesto u njegovom srcu. Bio je to njegov grad. Osecao ga je u sebi, osecao je taj duh, osecao je... jednostavno, osecao je taj grad kao svoju kucu. I lepe stvari... i ruzne... sastanci, poljupci, tuce, krv, znoj, suze, osmesi, uzdasi, rastanci, docekana jutra sa drugovima, lajanje na zvezde...znao je da taj grad nikada nece moci da izbaci iz sebe. Ni sebe iz njega. Uostalom, nju je u njemu prvi put video. 

24 minuta do smaka sveta je ostalo, a u njegovoj glavi prva utakmica u zivotu. Prva utakmica, pobeda 2:0, i prva titula posle 5 godina. Pobeda Crvene Zvezde. Pobeda njegove strasti, uzroka nebrojenih radosti u njegovom zivotu. Na pomisao da je ovo mozda poslednji put da sedi tu, poceo je da mu se vraca film na sva nerviranja, psovanja, skakanja zbog gola, sve pesme, sve radosti... obrisao je oci i sa osmehom gledao ka terenu. Bio je srecan sto je tu. Bio je srecan zbog svega sto je prosao na tom mestu. Skinuo je sal sa vrata, prineo grb ustima i poljubio ga. Znao je da ce mu nedostajati. Bio je ponosan zato sto je zvezdas. Bio je ponosan zato sto je ciganin. Rasirio je sal i nemo pozdravio svog sampiona. 

15 minuta do smaka sveta, jos par ljudi je doslo na zapad. Tog dana, odlucio je da poseti neka mesta koja je najvise voleo. Bio je na Tasmajdanu, na terenu za basket na Julinom brdu... ali, veci deo dana proveo je u setnji od Pravnog, preko Tasa, Trga, Kneza, i zavrsio je na Kalisu. Muzika je isla u pozadini, napravio je impresivnu plejlistu. EKV, Azra, Crna udovica, Art diler, Fit, Kiki Lesendric, Marchelo, BG Sindikat... posle su dosli Maideni, Metallica, Led Zeppelin... Whitesnake... Seo je na Kalis, izvadio iz ranca Dylan Doga i Dampyra i stavio ih pored sebe. Danas ih je kupio na trafici. Kad se sve sabralo, bio je zadovoljan. Bolele su neke stvari, ali je bio svestan da je to skola koju je morao da prodje. Cena odrastanja. Sazreo je, sredio prioritete. Rascistio sa prosloscu. 

7 minuta do smaka sveta, cuo je korake kako se priblizavaju. Osetio je ruku na ramenu. 

"Znas, ovde, bas na ovim mestima, sa tatom sam slavio prvu titulu. Tad su svi uleteli na teren, a matori mi rece da sam jos mali i da ce biti prilike. I plakao sam kao kisa. Moja Zvezda, sampion, ej! Pa bilo mi puno srce."

Sela je pored njega. 

"Znam. Pricao si mi o toj utakmici mnogo puta. Jesi dobro?", pitala ga je dok mu je prolazima prstima kroz kosu i pokusavala da mu namesti cuperak koji se uporno dizao prkoseci gravitaciji.

"Jesam, ok sam. Ti, jesi zavrsila sve?"

"Aham, pozdravila sam se sa svima, zavrsila obaveze i dosla ovde. Nisam zelela da te cekam kuci, a znala sam gde cu te naci."

3 minuta je ostalo do smaka sveta. Okrenuo se ka njoj, poljubio je, nezno je zagrlio i privio uz sebe. Pomirisao joj je kosu i za trenutak se izgubio. 

"Hvala ti sto si tu. I hvala ti sto radis ovo. Znam cega se odrices i znam koliko ostavljas."

"Hej, nemoj mi zahvaljivati. Ovo radimo zajedno. Zajedno guramo pricu, zajedno gradimo sve. Zajedno docekujemo smak. Zajedno cemo ga i preziveti."

Nasmejao se od srca. Pogledao je na sat. Vreme za koje je smak sveta bio najavljen je proslo pre nepunih minut. 

Pogledao je u devojku koja mu je bila u narucju, poljubio je. Borio se sa sobom, nije zeleo da pocne da place. 

"Ajde, ajde, smiri se. Znam da ce ti nedostajati sve ovo, ali vraticemo se. Pogledaj me."

Pogledao ju je u oci.

"Znam da ti je ovo dom, ali moramo da uradimo sta smo se dogovorili. Nema poente vise cekati."

"Dom je tamo gde si ti. Gde smo mi.", odgovorio joj je. 

U sebi je znao da nece biti lako. Znao je da ce nocas slabo spavati. Znao je da ce ona slabo spavati.

Ipak, bio je ubedjen da rade ispravnu stvar. 

I opet, ma koliko tesko, bio je ubedjen u jednu stvar. 

Imao je nju pored sebe. Nece biti sam.

Izasli su sa stadiona zagrljeni. Jos jednom je zastao, pogledao preko ramena.
"Vraticu se", rekao je u sebi i krenuo dalje.