Noc na prelazu iz subote u nedelju je bila tmurna. Meseceva svetlost je na momente razbijala tamu, ali bi ubrzo nestala pod naletima nadolazecih oblaka.
Tisinu na groblju remetila je samo lagana kisica. Bio je spreman na to, pa je poneo kabanicu. Znao je da se veceras mora desiti nesto. Bio je spreman na sve.
Seo je na travu, naslonio se na spomenik iza sebe, pustio muziku i cekao.
-------------------------------------------------------
Cetvrtak vece. Celog zivota bio je vruce glave. Jos kao klinac, tvrdoglavo se borio za svoje stavove u koje je cvrsto verovao. Ta tvrdoglavost ga ni sad nije napustala. Kao, uostalom, ni njegov vreli temperament, ni, na momente prenaglasena, emotivnost. Nije umeo da se iskontrolise kad bi ga obuzele emocije, predavao se celim bicem, tako da je, kada bi bio srecan, i druge terao da budu srecni, dok bi, u slucaju tuge, celo njegovo drustvo padalo u melanholiju. Nosio je u sebi ogromnu kolicinu energije, ali je ludost cesto uzimala primat nad razumom i terala ga na stvari koje su ga posle bolele, pekle, ali nije zalio ni za jednom. Shvatao je da je sve moralo tako da bude, ali nije znao kako da popuni prazninu nastalu njenim odlaskom.
Milion puta je pao, isto toliko puta i ustao. Pa opet, tog petka je setao satima. Ona je nasla drugog. I ne, nije zeleo da se pomire. Naprotiv, shvatao je da ga je gusila. Pored nje nikada nije bio svoj, nije mogao da se iskaze na svoj nacin. Nije bio on, onakav kakav jeste, kakvog su ga ljudi voleli. To su mu i rekli kad je saopstio da su raskinulii. Od tad je proslo neko vreme, i mislio je da je dobro. I nije ga mucila misao da ona ima drugog, da drugi sad nosi neki nadimak, budi se pored nje, jednostavno - sve te lepe uspomene ostale su u senci njene posesivnosti.
Mucilo ga je to sto je bio izuzetno los u rastancima. To sto su svi bili zauzeti, svako imao svoje obaveze, pa je bio prinudjen da se bavi svojim mislima, a tu je bila ona kao neizbrisiv deo njegove proslosti.
Te veceri, nekoliko dana posle njenog rodjendana, kada je saznao da ima decka, odlucio je da izadje u setnju. Trebalo mu je da ohladi glavu. Setao je, setao, setao... mrak je pao, bacio je pogled, video je skoro pun mesec. Napolju je padala lagana kisica, a njega je heavy metal koji je trestao sa slusalica terao da se seti ko je, sta je, i nije mu dozvoljavao da poklekne ni jednog trenutka.
Zaokupljen svojim mislima i sa slusalicama u usima, nije cuo korake iza sebe. Osetio je samo ruke oko vrata i prste preko ociju. Stao je, uhvatio tu osobu za ruke i cekao.
- Pogodi ko je, sapnuo je zenski glas.
Nasmejao se, zagolicao je, pod naletom smeha popustila je pritisak dlanova, sto je iskoristio i oslobodio se od stiska.
- Ej, pa otkud ti ovde? Nisam tebe ocekivao u ovom kraju.
- Dosla sam da uzmem nesto od drugarice, neku knjigu, imam nekih problema a ne znam kome da se obratim, treba mi savet, a ne mogu bas svakome reci, pa sam uzela knjigu od nje, rekla joj da mi treba tematika za seminarski. Videh da mi ide poznat lik u susret, nego me nisi konstatovao pa sam morala da ti skocim na ledja. Sta ti je? Vidim da nisi bas svoj veceras, nikada te nisam videla toliko smorenog?
- Ma... necu da te gnjavim, recimo da sam danas morao da se pomirim definitivno sa nekim gubitkom. Ali nije nista, opusti se, ok sam. Kakvu si knjigu uzela? I kakav je problem, mogu da pomognem?
- Pa ajde negde da sednemo, gde je suvo, pa cu da ti pricam. Pod uslovom da i ti meni ispricas sta ti je.
- Nije nista, ozbiljan sam... Ajde, idemo do mene, imam caj, taman da se ugrejemo.
-------------------------------------------------------
- Au... Dobro, to je i logicno, iskreno, bila bih iznenadjena kad bi ti mogao to tek tako da iskuliras. Ne znam te dugo, ali sam shvatila da ne uspevas bas da savladas emocije. Sto je vrlina danas, ljudi su cesto u nedostatku istih.
- Kad cujem tako nesto, osetim se kao PeBeEr.
- Peber? Sta znaci peber?
- Ma ne peber, bre. Pe Be Er. Poslednji Beogradski Romantik, skraceno. Ima fora Pe De Er, ali nisam sa Dorcola, pa ne mogu to da prisvajam, tako da sam D prebacio u B. Recimo, poslednji mohikanac romantizma u borbi sa vetrenjacama.
- Hahahah... ti si blesav. Odakle ti to pade na pamet?
- Konstantno udaranje glavom u zid ti promesa vijuge, pa ti padaju takve stvari na pamet. A i osmeh lepe devojke mi budi inspiraciju. Nego, kakva je to tvoja prica? Kakvu si knjigu uzela?
- Hihihi, laskavce jedan. Vidis kakva sam rascupana, mokra... Baj d vej, hvala ti na caju i na sklanjanju od kise.
A sto se tice knjige...Prvo mi obecaj da neces nikome reci?
- Ma daj, sta ima da sirim? Razgovori medju nama ostaju medju nama. Top sikret, sto bi rekli Ameri. Dakle, da cujem?
- Ok, prica ide ovako :
Bila sam u selu kod drugarice pre par dana. Izasli smo jedno vece u diskoteku tu u selu. Naravno, ocajna muzka, neki bljutavi turbo - folk, opsta seljanija, kretenski startovi ogranicenih paora koji smatraju da devojke iz Beograda padaju na traktore...
- Neko ti nudio traktor i ti si ga odbila? Au bre... Nikada vi zene necete znati da cenite prave stvari. Kada muskarac zeni ponudi da je odveze kuci traktorom, to je izraz najvece ljubavi, postovanja... Sta bih ja dao da imam jedan traktor i da se ponosno provozam njime po Beogradu... pa nema cure koja me ne bi zelela. Zamisli, dodjem ispred faksa, sacekam da ti se zavrsi predavanje, i onda ti izadjes iz zgrade fakulteta, vidis mene kako sedim na traktoru i gledam te, i vidis kako za mene vreme staje, ljudi nestaju, ti silazis niz stepenice polako, korak po korak, ja cekam da se priblizis, stavljam ruzu u usta i skacem sa traktora, spretno se docekujem na noge, ti mi prilazis, grlis me, vadis mi ruzu iz usta i ljubis me ovlas...
U tom trenutku je sa radija krenula "Wonderful tonight" od Erika Kleptona.
... i u trenutku naseg zagrljaja i poljupca, krece "Wonderful tonight". Zar ne bi bilo smekerski?
- Hahah, ti si bre lud! Dobro, priznajem, bila sam u iskusenju, ali nisu bili toliko sarmantni i ubedljivi kao ti, pa nisam pala na njih. Uglavnom, drugarica je otisla sa nekim deckom sa kojim se muvala neko vreme, tako da sam morala sama da idem kuci, negde oko petnaest do tri. Negde na pola puta izmedju kuce i kafica nalazi se seosko groblje. Dok smo isli ka diskoteci, slucajno sam videla da na jednom spomeniku stoji obrnuti pentagram. Pitala sam drugaricu ko je tu sahranjen, rekla je da je neki profesor, koji je ziveo u Beogradu, pa je dosao tu da umre. Rece mi i da je bio veoma cudan, povucen. Uglavnom, napolju je bio mrkli mrak, slaba mesecina, bas se jedva videlo. Naravno, nema ulicnog osvetljenja. Nisam ni obracala paznju na groblje, nisam strasljiva i nije mi problem proci pored njega. I nije problem u groblju, vec u onome sto sam tamo videla. Tacnije, koga sam tamo videla. Buduci da je bila totalna tisina, zvuk mumlanja i neke cudne muzike se bas cuo. Ne preterano glasno, ali se cuo. Bacila sam pogled i sledila se - pored onog groba stajao je covek obucen u crni mantil sa kapuljacom, nosio je stap sa jarecom lobanjom i mumlao neku molitvu. Oko njega je bilo par ljudi koji su klecali i klanjali se.
Blago receno sam se odsekla. Covek je samo pogledao u mom pravcu, uperio prstom u mene i promrmljao nesto. Pocela sam da trcim koliko me noge nose. Kad sam stigla do kuce, uletela sam u sobu, upalila svetlo, uzela motku, i tek tad sam se setila da pogledam u telefon. Drugarica mi je poslala bar 5 poruka, pitala me gde sam, zasto sam sama otisla, da li sam normalna... i da joj se obavezno javim kad stignem kuci, sto mi je bilo malo cudno, ali nisam obracala paznju. Ona je dosla mozda 15 minuta posle mene i pocela da urla, pitala me da li sam normalna, kako idem tako sama... Sto ne bi bilo cudno, da se nismo u Beogradu milion puta rastajale posle izlazaka, i da nisam isla pesaka od Vuka do Bogoslovije, oko dva - tri ujutru, pri cemu mi se nikada nista nije desilo, a prolazim pored groblja, bez problema. Od kad se to desilo, imam osecaj da me nocu neko prati, budim se vec par dana oko tri ujutru, i, kad se probudim, vidim coveka koji stoji iznad mene, onog sa groblja, kako mumla isto to sto je mumlao kad sam ga videla, i kako me hvata za vrat. Ja pokusavam da vristim, da se borim, ali ne mogu da se pomerim. To sve traje mozda desetak sekundi, ali imam osecaj kao da su u pitanju sati. Posle toga nestane, kao da izleti napolje zato sto mi se prozor sam od sebe zalupi, a meni treba jos nekoliko trenutaka da dodjem sebi, udahnem vazduh i skontam sta se desilo.
- Aha... dobro. Reci mi, jesi pokusavala da zatvoris prozor?
- Ma jesam, i da ga zakljucam, i stavljala sam medu na sims sa unutrasnje strane. I tada se to desilo, i prozor je opet tresnuo, a meda je stajao u uglu, nije bio tamo gde sam ga stavila. Eto, zato sam isla kod drugarice, uzela sam knjigu o okultizmu, i hocu da procitam o sektama i satanizmu sta ima. Zelim da znam sta mi se dogadja, ako se stalno budem budila u tri sata nocu, poludecu.
Eto, to je prica. Znam da me sad verovatno gledas kao ludacu, ali ne lazem te, ovo se zaista desilo, samo, niko kome sam ispricala ne zna kako da mi pomogne. Vecina ljudi koje sam pitala me je gledala ili prestraseno i vise mi se nije javilo, ili su mi u panici rekli da ne znaju sta da radim i da nece da budu deo toga. A ja ludim.
Gledala ga je sa iscekivanjem reakcije. Ustao je sa dvoseda, odsetao do kuhinje, otvorio vitrinu i izvadio vino i dve case. Vratio se, seo pored nje, otvorio vino, sipao ga, uzeo gutljaj i zagledao se u stolicu.
- Jesi li citala nekada Dilan Doga?
- To bese onaj strip? O detektivu nekom sto istrazuje nesto?
- Da, detekiv koji istrazuje paranormalne aktivnosti. Moj omiljeni strip, uz Dampira. Dilana nisam poceo bez razloga da citam. U mom selu, buduci da mi je kuca u brdu, moras proci kroz sumu i nekoliko krivina da bi dosao do nje. Bio sam klinac, mozda sam sesnaest imao, kad sam se vracao iz obliznjeg grada. Lagano sam se peo uz brdo, kad sam, iz nekog razloga, bacio pogled na poljanu sa desne strane. Prvo sam pomislio da haluciniram zato sto sam bio umoran, ali sam onda shvatio da se stvarno dogadja. Na kraju poljane, nekih mozda stotinak metara, bio je sahranjen neki covek, na samom obodu sume. Desavala se ista scena kakvu si mi ti opisala. I isto tako je pogledao u mene, okrenuo se ka meni, i poceo je da prica nesto. Nisam razumeo sta, ali sam cuo da govori nesto, i osetio sam kako me nesto gura. Samo, nisam bezao. Stajao sam u mestu, brzo se uhvatio za narukvicu koju mi je drugarica napravila, zatvorio oci i ponavljao u sebi "Izdrzi." Verovala ili ne, u glavi mi se u tom trenutku vrtelo "Fa fa la" od Azre. Kada sam otvorio oci, video sam tog coveka ispred sebe. Gledao me je sa besom u ocima, a na licu sam mu video strah. Ne znam sta se desilo, uglavnom, vrisnuo je, meni se zamracilo, pao sam na kolena, a on je nestao. Posle nekoliko minuta, kad sam dosao sebi, bukvalno sam otrcao do kuce, uleteo, popeo se do svoje sobe. Tad sam se setio da je tu negde bila gomila stripova koje je moj ujak citao kao mladji, medju kojima je bilo nesto o toj tematici. Otvorio sam njegovu sobu, nasao kutiju, izvadio stripove i poceo da citam jedan po jedan. Pored toga sto me navukao na Dilana i sto sam pokupio neke fazone, naucio sam i da od paranormalnog ne bezim. Ja sam covek, oni su duhovi, ne mogu me povrediti.
Tako da, ako hoces, mozes ostati ovde veceras, ili dodji sutra, spavaj ovde, ja cu ostati budan, pa cemo videti sta se dogadja.
Gledala ga iznenadjeno.
- Au... nisam ocekivala ovo. Ajde, sutra cemo onda, da se spakujem lepo, sad nemam nista od stvari. I hvala ti puno na ponudi.
- Ne zahvaljuj. Ajde, sad cu te odbaciti do kuce, kasno je, treba da se odmoris. Sutra nas ocekuje dug dan.
Petanaestak minuta kasnije, posto su u kolima pricali o nekim nebitnim stvarima, i kad mu je rekla da batali misli o bivsoj, jer vredi mnogo vise nego sto moze da zamisli, dok ju je gledao kako izlazi iz kola i utrcava u zgradu, shvatio je da tokom cele veceri ni jednom nije pomislio na nju. Stavise, osecao je povezanost sa ovom plavusicom.
Dosao je kuci, izuo se, istusirao. Pustio je Iron Maiden, seo na dvosed. Powerslave je ispunjavao tisinu. Lagano je pio vino. Gutljaj po gutljaj.
Hallowed be thy name. Razmisljao je o svemu od veceras. Znao je da nece biti lako. Znao je sta je on preziveo. Znao je da se i sad muci da zaspi. I da se cesto po noci budio, osecajuci da ga neko gleda. Narukvica je jos stajala na ruci. Stegao ju je cvrsto.
Iz uzivanja u solazi njegove omiljene pesme od Maidena, prenuo ga je zvuk poruke na telefonu. Mahinalno je bacio pogled na sat. Bilo je malo posle tri sata posle ponoci. Vreme kada su demonske sile najjace.
- Opet se desilo. Molim te, pomozi mi. Pocinjem da ludim. Plasim se. I ne mogu vise da izdrzim.
- Smiri se. Obecavam, bice ok. Sad lezi, odspavaj, i budi mirna, nece se vratiti veceras. Vidimo se ujutru.
Dosao je do svog prozora. Stao je ispred njega i zagledao se u daljinu. Lep pogled se pruzao nocu sa cetvrtog sprata. A poznat lik ga je posmatrao sa druge strane stakla. Sa istim besom u ocima. I strahom. Kao one veceri.
