Slucajni posmatrac je te noci mogao da vidi Leona kako se vrti po krevetu. Ocigledno sanjajuci nesto, nepovezano je mrmljao.
"Prozor... Krevet... Noc... Jana...Vredi... Vrata... Kisa... Grom... Monika... Krv..."
I dok bi svakom drugom te reci bile tesko resiva enigma, osobi naslonjenoj na dovratak u trenutku je bilo jasno. San koji je Leon te noci sanjao odnosio se upravo na nju.
Polako je otvorila vrata.
"Leon?"
Niko joj nije odgovorio. Tiho je zakoracila u sobu i videla ga kako stoji na prozoru. Uzela je plisanu igracku sa fotelje i gadjala ga.
"Hej, mala... Nisam te cuo, izvini.", rekao je poluokrenute glave ka njoj.
"Nema veze. Sta se, dodjavola, desilo ovde?! Kao da je atomska bomba pala u sobu." Zbunjeno je gledala po sobi.
"Mrzelo me da cistim."
"Leon, juce sam bila kod tebe, sve je bilo na svom mestu. Sad sticem utisak kao da je uragan prosao kroz sobu."
"Ma...", odmahnuo je rukom i prosao pored nje, ustinuvsi je u prolazu za obraz. "Pusti, nije vazno. Hoces pivo?"
"Necu pivo."
"Vino?"
"Necu ni vino, hocu da mi kazes sta se desava."
"Dobro. Rakiju?"
"Leon, prestani i uozbilji se."
"Viski?", pitao je otvarajuci pivo.
"Prekini."
"Sok od kupine? Maline? Visnje?"
"LEON!", dreknula je.
"Prestani vise! Rekla sam ti da necu nista, sad dolazi ovamo i pricaj mi sta se desava, brines me!"
"Dobro, dobro... Samo, imam jedno pitanje pre toga."Prevrnula je ocima.
"Kazi?", procedila je uz uzdah, gledajuci ga upitno.
"Jel ti rekao neko da si izuzetno seksi kad vices?"
Ovoga puta, uspeo je da izbegne plisanog krokodila i da se, smejuci se, priblizi svojoj drugarici.
"Stoko.", rekla m je kroz blagi osmeh.
"Znas kad cu ti vise dati neki kompliment? Ja tebi kazem nesto lepo, ti meni da sam stoka. Stvarno si..."
"Stvarno sam sta? Jebote, u haosu si, soba ti je u haosu, ti si u haosu, hocu da ti pomognem, a to ne mogu dok god se budes zezao. Hocu da znam sta ti je, brines me."
"Dobro, Monika, smiri se. Ozbiljno, jel hoces nesto da pijes?"
"Necu, Leon, ne odugovlaci vec mi pricaj sta je bilo."
"Pa nista, opet sam zasrao."
"Sta si zasrao?"
"Pa sa Janom... Znas da smo juce izasli i da smo isli u bioskop."
"Da, to znam, nastavi."
"Dobro... Pa, nasli smo se, popili pice, otisli u bioskop, pricali, zezali se, bas sve bilo super. Film se zavrsio, otpratio sam je do kuce, cak joj dadoh i moju jaknu da obuce."
"Uuu, smekeru."
"Daj, ne zajebavaj. To sam i tebi radio milion puta. Uglavnom, prosetali smo, dosli do njene zgrade, krenuo sam da je poljubim, skrenula je glavu i rekla mi kako ju je neki fotomodel pozvao na pice i kako je to sansa koju ne zeli da propusti.""To bese bas nisko. I, sta si uradio?"
"Da, znam. Nisam nista, pogledao sam je, nasmejao joj se u facu, prokomentarisao kako sam protracio nedelju dana na morona od devojke, okrenuo se i otisao. Mada sam to mislio i ranije, buduci da mi je pre neki dan rekla kako prezire stripove."
"Ti si izasao sa devojkom koja prezire stripove? Leon? Nesto se tu ne uklapa."
"Pa da... Sta znam. Mozda i sam treba da batalim to, postanem fenser i cao zdravo, bar me nece nogirati zbog kojekakvih pozera."
"Sta da batalis, stripove?"
"Ma i stripove, muziku, filmove... generalno, sve vezano za alternativu. Ne ide ovako vise.""Leon, sta pricas ti? Idiote, nije u tome problem."
"Ne? Vec u cemu je?"
"Problem je u tome sto juris zatucane, glupe kretenke kojima je vrhunac to sto ce izaci sa fotomodelom. Iznad toga si, covece, koji ti je djavo?"
"Ma daj... Sve sto vredi vec je zauzeto. A i devojke koje vrede treba juriti, cimati se, truditi... Nemam volje ni snage za to."
"Da li cujes ti sebe? Sta pricas?! Leon, koliko dugo se vec znamo, i uvek si mi pricao kako je stvar u izazovima. Kako je covek ziv dok ima za nesto da se bori, dok ima neki izazov pred sobom. A gledaj sebe sad. Jedan malo tezi period, i pocinjes da kmecis kako vise nemas snage ni volje da se cimas?!"
"Dobro, Monika..."
"Nije dobro, Leon! Nije dobro! Promenio si se. Uzasno mnogo si se promenio, ne licis vise sam na sebe. Ranije si bio odsecan, siguran u sebe, hrabar, iskren, prodoran, nisi bezao od odgovornosti, od izazova. Sad... Malo boli, povlacis se u sebe i okruzujes se ljudima kojima si se ranije podsmevao. To nisi ti!"
"Da, jesam. Novi ja, bez muda, bez prodornosti, obicna ljustura necega sto sam nekada bio. Ako ti se svidjam u novom izdanju, ostani. Ako ne, znas gde su vrata. Hocu da dovrsim pivo i da spavam."
"Ti si... ti si... ti si jedna najobicnija picketina, Leon. Eto sta si."
Monika je besno ustala i izletela iz stana.
Pokusavajuci da shvati sta se desava, Leon je stajao gledajuci u vrata pola minuta, kada ga iz razmisljanja prenu udar groma.
"Grmljavina... Monika!"
Izleteo je za njom. Iako se i sam plasio grmljavine, strah koji je Monika osecala kada bi se nasla napolju za vreme oluje nebrojeno puta ga je terao da stisne zube i ode po nju, kako ne bi bila sama. Veoma je voleo tu devojku i bio je spreman na sve za nju, pa cak i da glavu stavi u torbu.
Progutao je pljuvacku i izleteo iz zgrade tacno u trenutku kada je usledio jos jedan udarac groma, dovoljno blizu da se popale alarmi na kolima u celoj ulici.
Stisnuo je zube i potrcao napred. Znao je da nije mogla odmaci daleko. Uprkos kisi, uspeo je da ugleda njenu siluetu ispod nadstresnice obliznje prodavnice. Dotrcao je do nje.
"Ti si idiot! Jel treba da te jurim?! Znala si kakvo je vreme kada si dolazila, sta glumis, sta se glupiras sa izletanjem napolje?!"
Tada je pukla.
"Slusaj me, kretenu! Vec godinu dana te, svakoga dana, gledam kako se cimas oko neke glupe idiotkinje, uporno pokusavajuci da upropastis sebi zivot. Shvati vise da su stvari koje su se desile u proslosti gotove, nema vise! Stare ljubavi su umrle, mrtve, prica je zavrsena! Skupi vise muda i skontaj da oko tebe ima ljudi koji vrede, samo si ti prevelika picketina da to i priznas!"
"Je l' tako, Monika?! A ko to? Ko toliko vredi, a ne uspevam da vidim?!"
"JA, SKOTE!", prodrala se.
Oluja je besnela.
Pogledao ju je u oci, okrenuo se i zakoracio na ulicu. Tada je puklo.
U trenutku kada je zakoracio van nadstresnice, zacuo se najjaci prasak te veceri, toliko jak da je Leon izgubio ravnotezu.
"LEON!"
Trebalo mu je par trenutaka da dodje sebi.
Pre nego sto se sabrao, osetio je njene ruke kako ga dizu. Stao je na noge, doteturao se uz njenu pomoc do nadstresnice, naslonio se na staklo i glasno uzdahnuo. Srce je htelo da mu iskoci.
Osetio je kako ga grli. Pogledao ju je pravo u oci. Plakala je.
"Budalo... nemoj ovo vise da mi radis. Mislila sam da cu te izgubiti zauvek."
"Ja... ja... izvini. Nisam znao...""Cuti. I poljubi me."
Napolju je oluja jos uvek besnela. Grmelo je. Dvoje mladih na to nije obracalo paznju, bili su zauzeti prvim poljupcem.
Naslonjena na dovratak, Monika se secala te noci. Kako ju je ljubio, i kako su vodili ljubav. I kako mu je spavala na grudima, i kako ju je ujutru gledao. Bio je srecan, videla mu je u ocima. U trenutku zaboleo ju je oziljak koji joj je upravo Leon napravio onog dana, kad je, dok ga je pribijala uz ogradu, mislila da je svemu kraj. I opet ju je iznenadio, i opet joj je dokazao da ume da nadje izlaz iz svake situacije. Bila je svesna da se morala desiti i Nadja, ali je ipak, uprkos svemu, bila srecna zato sto je Leon, njen Leon, ponovo bio tu. I zelela je da legne pored njega, poljubi ga, probudi i da vode ljubav kao onda, ali nije bio trenutak. Ne jos. Proklinjala je vreme ali je znala da mora sacekati. "Vredi te cekati... Sigurna sam."
Leon se protegnu.
Ostala je u mestu jos par trenutaka, poslala mu poljubac i tiho izasla.
Jutro je svanulo. Leon i David sedeli su za stolom, doruckujuci.
"Davide, moram te pitati nesto."
"Pitaj.", rece David, gutajuci parce hleba namazano marmeladom od kajsije, umoceno u mleko.
"Je l' nam ulazio neko nocas u sobu?"
David se trgnu.
"Valjda nije primetio", pomislio je u sebi. Odahnuo je kad je shvatio da Leon nije gledao u njega vec u Tijanu i Iris koje su se priblizavale.
"Ne, nije niko bio u sobi. Primetio bih da jeste. Uostalom, sta ce nam bilo ko u sobi u to doba noci?"
"Ok. Ucinilo mi se da sam video nekoga. Nije vazno."
"Dobro. Idem do kupatila, verujem da ti nece biti dosadno sa njih dve dok nisam tu", rece David ustajuci sa stolice.
"O, Leon, dobro jutro.", pozelela mu je Iris, kroz smesak.
"Gde ode David", upita Tijana.
"Do kupatila. Vratice se brzo", odgovori Leon. "Kako ste vi, devojke? Sta radite?"
David je izasao iz prostorije, okrenuo se oko sebe. Krenuo je ka kupatilu, kad ga je neko uhvatio za ruku.
Trgao se, a onda je sa olaksanjem uzdahnuo.
"Uplasi me, Monika... Ti nisi normalna. Jesmo se dogovorili da pazis da te ne vidi?!"
"Pa nije me video, Davide... Spavao je kao top kad sam bila tu."
"Jesi li sigurna?"
"Da, jesam. Kako je on?"
"Dobro je, ali jos uvek bunca. Mislim da cemo uskoro morati da uradimo nesto.""Polako, Davide... jos nije vreme. Uskoro."
"Dobro. Ajde sad, nestaj, nemoj da te vidi."
Monika je brzo zamakla za cosak. David se laganim koracima vracao u salu za rucavanje. Nije bio sasvim iskren prema njoj.
Jer, te noci, u trenutku kada je ona poslala poljubac ka Leonu, Leon je bio dovoljno budan da, kroz sanjive oci, vidi poznatu siluetu.
Ona je nestala, a on je poluglasno, ali dovoljno jasno da David razume, rekao :
"Mon... Monika?"
Leon je cutke gledao Davida kako prilazi stolu. Znao je da se nesto desava i da nesto krije. I bio je siguran da je ona nekako umesana.
Samo, jos uvek nije uspevao da provali sta i kako.
Ipak, u jedno je bio ubedjen - bio je srecan sto je ona opet tu. Pa makar trenutno i kao silueta. Jer, da nije bila, ne bi osecao njen poljubac od sinoc na usnama.
Smeskao se.
