Rainbow dream

Dan se blizio kraju. Leto je proslo, napolju je bilo ledeno, nije se secao kada je bilo ovako hladno pocetkom jeseni. Pod uticajem prehlade, razmisljao je o onome sto je doziveo te godine. Godina prepuna iskustava... put u Zagreb, kampanje, Univerzijada, kamp, debatni turniri, Beer fest, novine, koncerti, zurke, fax... Kalis, Banjica, grozdje i jabuke kod crkvice, sutka na Divljim jagodama, koncert Maidena, prica oko Booma... ona... Sve to ga je istrosilo. Ispijajuci caj, smlacen temperaturom koja ga nije pustala vec nekoliko dana, gledao je postere u sobi. Zagledao je se u karton koji je uzeo sa promocije filma, i koji mu je sad sluzio kao ukraz, skroz oblepljen selotepom... "The age of stupid". Razmisljao je o vremenu u kom zivi, u kom je rodjen. Ceo zivot se borio, pokusavao je da promeni bar onaj deo sveta koji ga okruzuje, ali, kako je vreme prolazilo, bio je sve sigurniji da ne uspeva. I nije bio siguran da ima vise zelje i volje da ostvari te snove. Polako ali sigurno, utapao se u sivilo koje ga je okruzivalo. Postajao je ... isti. Broj. Obicna radna snaga koja je tu da slusa i da ne izrazava svoje misljenje. I nije imao snage to da promeni.
Legao je u krevet, pokrio se, pustio radio, zatvorio oci i prosto je zeleo da se iskljuci iz svega toga...

Stajao je pred vratima. "Cudna boja za obicna ulazna vrata", pomislio je gledajuci u vrata boje safira. Uhvatio se za kvaku, pritisnuo, pogurao je vrata i nasao se u sobi prepunoj ljudi. Gledao ih je, svi su bili njegova generacija. Krenuo je kroz sobu. Video je da im u ocima raste bes... mrznja... prvo zamor, koji je prelazio u glasne komentare, da bi na kraju prerastao u otvorene uvrede, izlive mrznje... isao je kroz sobu. Vikali su, pretili, ali niko se nije usudio da krene ka njemu. Zastavsi na centru sobe, osvrnuo se oko sebe. Do tada nije primetio da su svi obuceni isto. Razne boje, ali sve identicno. Cak su im i patike bile iste. Shvatio je da nije sve u novcu. Krenuo je dalje. Urlici su postajali sve jaci, i jaci, i jaci... video je vrata na drugom kraju sobe. Jos jednom je pogledao kroz sta je prosao, i video je njih kako se vracaju i nastavljaju sa medjusobnom pricom... ne obracajuci vise paznju na njega.
Izasao je iz sobe.
Vrata su ovaj put bila boje smaragda.
"Psi. To nisu ljudi, to su psi.", motalo mu se po glavi. "I svi su isti...".
Iz misli ga je prenuo taj zvuk...taj zvuk, ta ogavna muzika koja je okruzivala njega i njegovu generaciju... shvatao je koliko je srecan sto pripada drugom svetu...shvatio je da je to ono sto je mrzeo. Pogledao je oko sebe. Isti ljudi, ista lica, isto obuceni.. .samo, ovaj put ga niko nije gledao. Sada je on bio taj koji posmatra. I gledao ih je... iste... pribijene uz zid, kako uplaseno gledaju oko sebe. Tiho je prosao kroz sobu, povremeno u sebi uzdisuci, usput posmatrajuci izbezumljena i strahom prekrivena lica koja su ga okruzivala
. Dosao je do vrata boje rubina. Usao je tiho, pogledao je, ali je soba ovaj put skoro bila prazna.. video je samo jedan krevet, i....
"Nemoguce.", promrmljao je vise za sebe.
"Moguce, moguce", odgovorila mu je gledavsi ga sa uzglavlja kreveta.
Polako prisavsi krevetu, gledao je u nju. Seo je pored i zagledao se pored nje.
"I, sta sad?", pitao ju je.
"Kako sta sad? Kazi mi, sta osecas? Sta zelis?"
Spustio je pogled na zemlju, i tiho odgovorio: "Ne znam. Ne znam sta zelim".
"Sta ne znas? Gde je ona energija? Entuzijazam? Lucidnost? Borbenost? Sta je sa tim?"
"Ne zn.."
"Sta ne znas?! Video si prehodne dve sobe. Da li zelis da zaista zivis na taj nacin? Da li zaista zelis da budes isti kao svi?"
Cutao je.
"Dodjavola... desavale su mi se situacije da sam zaista bila lose... i ko me je dizao? Ti. Govorio si mi da se jednom zivi. Da mi odredjujemo svoja pravila. Da zivimo svoj zivot onako kako zelimo. Da ne treba pustiti bilo koga da nas zajase. Da se i mi nesto pitamo.. a sad?.. sad sedis tu, razmisljas da odustanes? Sta, ono je bila prica za laku noc? Da prekratis vreme? Pogledaj oko sebe...
Ustani i pogledaj. Sta vidis? Nista. Vidis jad. Bedu. OSVESTI SE!
Problem su pravila? Sistem vrednosti? Drustvo?
Jebes pravila. Ako oni ne igraju po tvojim, ne moras ni ti po njihovim.
Jebes sistem vrednosti. Ovo sto te okruzuje nisu vrednosti. To je poremeceno.
Jebes drustvo. Bar ono koje nije spremno da te prihvati onakvog kakav si vec ti namece svoje standarde.
Ne predaj se. Srce imas. Hrabrost imas. Ljubav imas. Iskrenost imas. Ostalo ce doci. Zapamti - jednom se zivi. I ne postoji osoba koja bi trebalo da moze da ti upropasti vreme koje provedes ovde. Bori se, dodjavola! Ravnodusnost ti ne stoji."
Podigao je pogled, nasmesio se, krenuo je da je zagrli. Trenutka kada ju je zagrlio, nestala je, i nasao se ispred vrata skroz crne boje, sa belom kvakom. Otvorio ih je. Zablesnula ga je jaka svetlost.
...

Ustao je obliven znojem. Pogledao je na sat. Bilo je 6 sati izjutra. Dan je polako svitao. Lagano je presvukao majicu, i vratio se u krevet. Pogledao je ponovo u karton oblepljen selotepom.
Nasmejao se. Znao je da borba nije gotova. Znao je da tek pocinje. I osecao je da mu se vraca snaga. Za razliku od prethodne veceri... osecao se zivim.
I svidjao mu se taj osecaj.