Autoput za pakao 11

"Born into a scene of angriness and greed, dominance and persecution"... pevusio je Leon u sebi dok su stajali ispred velikih, crvenih vrata. 

"Wrathchild? Da, bas se uklapa uz tebe, Leon.", rece David, cekajuci da se vrata otvore.

"Zasto ne? Znas da ih slusam ceo zivot. Uostalom, njihovu majicu upravo i nosim na sebi." Leon je gledao u vrata. Osecao je blagu drhtavicu, nije znao sta ga ceka sa one strane. 

"Znam, prijatelju, znam. Zato i kazem da se uklapa. Nisu svi skloni koriscenju sarkazma kao ti." Taman sto je zaustio da nastavi recenicu, Davida prekinu skripa vrata. Polako, otvorise se dovoljno da David i Leon udju jedan za drugim.

"Hajde, Leon, ne stidi se. Ovo ti je ipak novi dom. Dobrodosao kuci."

Duboko je udahnuo i zakoracio unutra, pognute glave. 

Kada je usao, osetio je Davidovo prisustvo iza ledja i cuo skripu velikih, teskih vrata koja se zatvaraju. 

"Da...", prosaputa Leon sebi u bradu, "Dobrodosao kuci."

Progutao je pljuvacku i konanco skupio dovoljno hrabrosti da pogleda svoj novi dom. 

David je stao pored njega, potapsao ga po ramenu i veselo se nasmejao.

"Ne izgleda ovaj pakao tako lose, Leon, zar ne?".

Leon je bez reci gledao ispred sebe. Na licu mu se ocrtavalo iznenadjenje. A negde u daljini je cuo uvodni rif iz "Wrathchilde"-a.

Bol u glavi je bio razarajuc.

"Dobro je, dolazi sebi polako", cula je nepoznat glas kako govori iznad nje.Pokusala je da otvori oci ali ju je jaka svetlost naterala da istog trenutka zazali.

"Nadja, probaj da se pridignes polako."

Filip, otac momka kog je za kratko vreme zavolela svim srcem, drzao je za ruku. 

"Hajde, tu sam da te pridrzim. Polako, sve je u redu."

Polako je otvorila jedno oko i shvatila da se nalazi na nepoznatom mestu.

"Filipe, gde se nalazimo?"

"Izvinite sto se mesam, ali, bolje da vam odmah kazem, nego da vas lazem, pa da posle sok bude veci. Nalazite se u Raju."

Zbunjeno je pogledala u coveka koji je stajao nad njom a cije lice, zbog jake svetlosti, jos nije uspela da vidi. Nadja se glasno nasmejala ali ju je pogled na Filipovo ozbiljno lice naterao da se smiri. 

"U raju?! Molim?! Kako... kako sam se ja nasla ovde?!"

Tad joj je sinulo. 

"LEON! Gde je Leon?!"

"Leon..." 

"Leon vas je i poslao ovde", tihim glasom rece prilika cije konture lica je Nadja tek sad pocela da nazire. 

Pokusala je da ustane, ali su je noge izdale. Sela je nazad, spustila glavu na kolena i uzdahnula.

"Kako... kako smo dosli ovde? Kako nas je Leon ovde poslao? Filipe, sta se dogadja?""Ja cu ti odgovoriti. Verujem da i Filipa mnoge stvari zanimaju."

"Imas pravo, Metodije.", potvrdi Filip.

"Ne znamo tacno sta se desilo, Nadja. Uspeli smo da saznamo, preko svojih izvora, da je Leon vidjen na ulazu u deo Pakla u koji obicni smrtnici nemaju pristup, tacnije, gde se nalaze vojnici u sluzbi Lucifera. "

"Stani, Metodije, hoces da kazes da je Leon djavolov vojnik?", upita Filip sa nevericom.

"Ne znamo jos sta se desava, Filipe, i sami smo iznenadjeni, smatrali smo njega za proverenog borca na strani Raja, nije jednom dokazao privrzenost nasoj strani, ovo je i za nas bio veliki sok. Cim budemo imali neke dalje informacije, obavesticemo vas."

"Dosta je bilo."

Nadja tek tad shvati da je sa njima jos jedna osoba. Videla je kako im prilazi visok, mrsav, covek malo stariji od nje. 

"Leon je ovime dokazao ko je i sta je. O njemu vise nema razgovora, sad je sa njima, i nema razlike izmedju njega i bilo kog Luciferovog saveznika."

"Justine...""Metodije, dosta! Odvedi ih negde da se odmore. Posle ce neko od nas doci do njih i ispricati im sta se stvarno desilo.

"U redu, Justine. Kako zelis. Hajde, Nadja, Filipe, polako za mnom, odvescu vas negde gde mozede da se sredite, u medjuvremenu mislim da je posluzen i rucak." Tek kad je ustala, Nadja je osmotrila gde su se nalazili. Velika soba sa belim zidovima, sofa na kojoj je ona lezala prekrivena belim svilenim pokrivacem... Jos je zvuk harfe nedostajao, pa da stvarno pomisli kako sve price o raju nisu obicna trabunjanja. Cak je i pod bio u belim plocicama.

Cutke su ga pratili kroz hodnik do prostorije sa dva kreveta. 

"Ovde mozete odmoriti. Tus i kupatilo su sa desne strane. Da, Nadja, i ovde se kupamo i vrsimo odredjene stvari u kupatilu.", odgovori Metodije na Nadjin upitni pogled. "I hrana je posluzena, rucajte, odmorite se. Doci cu kasnije ja po vas. Trebace vam snaga."

Isprativsi pogledom Metodija, Filip samo namesti jastuk i leze.

"Filipe, sta se ovo desava?"

"Nadja, veruj mi, ne znam. I ja sam zbunjen. Osvezi se, rucaj, ja cu odmah da spavam.""Neces jesti sad?"

"Necu. Ako je ovo raj, docekace me topla hrana, zar ne?"

Nadja se nasmeja.

"Filipe, a kako ti se cini onaj Justin?"

"Iskreno? Ne svidja mi se ni najmanje."

"Ni meni."

Ustala je i krenula ka kupatilu. Usput je uzela jedan grozd, cisto da stavi nesto u usta.

Otvorila je vrata. Tisinu je prekinuo svuk harfe.

"O, boze...", tiho prosaputa Nadja sebi u bradu.

U tom trenutku, Filip glasno zahrka.

"Dobro, Davide, sta se ovde desava?", rece Leon izmedju dva zalogaja.

"Sta je ovo? Ovo nije pakao, covece. Ovo je, pa ajde da kazem, najbolje mesto na kom sam bio u zivotu. Dobra muzika, sjajna hrana... mislim da mi dugujes poprilicno objasnjenje."

"Ovo je 'palata', prijatelju. Mesto gde obicni smrtnici ne mogu uci. Luciferova rezidencija, da se tako izrazim. Dobra klopa, dobre ribe, dobra muzika... generalno, sve sto je potrebno da bi se ljudi osetili zadovoljnim i zivim. "

"Dobro. Hvala na pojasnjenju."

Pogled mu je leteo po prostoriji koja se sastojala iz zidova mahom crvene boje. Osecao je mir duboko u sebi, nije to ocekivao.

"Nemoj se preispitivati. Ne jos, sad je vreme za uzivanje. Brate, ovde je liberalizam dosegao krajnje granice! Iskoristi to. Pricacemo posle o tome, ako hoces, odvescu te i u obilazak onog 'poznatog' dela. Ja i dalje ostajem pri tvrdnji da se od vristanja koje dolazi odande moze snimiti jedan fantastican black metal album. "

"Davide, ponovo smaras pridoslice svojom pricom o metal albumu?"

Leon se trze na zenski glas. Dve devojke im pridjose.

"Oh... Leon, ovo su Iris i Tijana. 'Cistunice', reklo bi se. Obe smatraju da je black sranje, preferiraju ciste vokale. "

"Pa black i jeste sranje, Davide. Dame, u ovom slucaju, imaju pravo.", rece Leon i otpi gutljaj vina.

David ga pogleda ispod oka, sto izazva smeh kod devojaka. 

"Idemo nas dve, imamo dosta toga da zavrsimo. Drago nam je sto si nam dosao, Leon. Dobrodosao u dubine pakla. Nadamo se da cemo se jos druziti ovde, kad ne bude deznurnih smaraca na videlu.", rece Iris, simpaticna oniza plavusica nebesko plavih ociju. Ime joj je savrseno pristajalo. 

Tijana je, sa druge strane, iako samo malo visa od Iris, bila izuzetno zgodna brineta, savrsenih oblina i izuzetno lepog lica.

Leon otpi jos jedan gutljaj. 

"Koja je njihova prica?", upita Davida.

"Ne znam, Leon, i iskreno i ne zelim da znam. Uverio sam se koliko okrutne umeju da budu i nemam volju da opet prisustvujem tome."

"Okrutne? One?"

"Sta da ti kazem, Leon. 'Otrov se krije u malim bocama' nije izreka bez razloga izrecena. Jesi zavrsio sa klopom? Ako jesi, ajde, vodim te u obilazak. Ima stosta zanimljivo ovde da se vidi.

Zagledan u obline devojaka, Leon je pustio masti na volju. 

David isprati njegov pogled i posle nekoliko trenutaka tisine, kratko  procedi :"Perverznjaku."

Leon se nasmeja i dovrsi vino.

"Idemo.", rece i ustade, dok mu se u mislima vrtela "Hell is home" od Judas Priest-a.