Zatvorenih ociju, u nekom svom svetu, Leon se prepustio gitarskim bravurama Dejva Masteina. Nije ni primetio da je Nadja vec neko vreme lezala i gledala ga kako, u polutransu, tiho pevusi pesme koje su isle na plejeru. Nije do tad primetila da je, u nekim trenutcima, bio izuzetno sladak.
Tek kada je ustala, otvorio je oci.
"Ej, pa ti si budna? Nisam provalio da si se probudila, mislio sam da spavas. Jesi se odmorila?"
"Jesam, uhvatila sam malo sna. Udoban ti ovaj dvosed, bas sam se opustila."
"Dobro je, najbitnije je da si sveza. Ocekuje nas duga noc."
"Da, u to ne sumnjam... Jel mogu da se istusiram? Treba mi malo osvezenje."
"Da, naravno, sad cu ti doneti peskir. Opusti se i osecaj se kao kod kuce.", rece Leon i izadje iz sobe.
"Hocu, hvala ti na gostoprimstvu, nisi morao ovo da radis", rekla je Nadja dok je razgledala stripove i knjige na polici.
"Dosta knjiga i stripova imas ovde. Iznenadjujes me, nisam te nikada zamisljala kao nekoga ko voli da cita stripove."
"Stvarno? Zasto? Kakvog si me to zamisljala?", upita Leon i baci peskir na nju uz blagi osmeh.
"Alo, bre, nemoj da me gadjas!", odgovori Nadja kroz smeh i pobeze ka kupatilu. "Pa nisam te zamisljala kao coveka koji cita stripove."
"A kakvi to ljudi citaju stripove?", upita Leon.
"Paa... Steberi bez drustvenog zivota?"
Leon prasnu u smeh. "Nemas ti pojma... Stripovi su fantasticni. Baci pogled kad se istusiras. Ja idem do druga sad da pokupim nesto, brzo sam nazad. Zakljucacu te, ti pusti muziku, uzmi i citaj nesto dok se ne vratim."
"Ok, sta preporucujes?"
" "Dobra predskazanja" od Terija Praceta i Nila Gejmena je fantasticna knjiga. "Mreza Vremena" od Krajvuda, takodje. I stripovi su fantasticni, imas ih odlicnih. Moj savet da skrenes misli sa svega ovoga - Leo Pulp."
"Dobro, pogledacu. Ajde, odoh da se istusiram. E, da, koja ti je ono muzika bila na plejeru, sto si slusao dok sam spavala?"
"Mislis, u stubu? Whitesnake, Starkers in Tokyo, akusticni koncert."
"Ne, ne... bas sto si ti slusao, na plejeru."
"A, to... Megadeth. Rude awakening se zove album, snimak koncerta."
"Jel imas to negde na disku?"
"Imam, imam... sto, hoces to da pustis?"
"Da, volela bih da cujem."
"Hm... ok. Ako ti se ne svidi, promeni, imas tu dosta diskova nesto laganijih stvari."
"Ne brini. I nemoj se dugo zadrzati."
"Pozuricu. Vidimo se uskoro.", rece Leon i izadje iz stana. Nadja je stala, gledala je u vrata. Mada uplasena, shvatila je da joj je, pored Leona, taj strah izgledao kao premostiv. Iako ga nije preterano dobro poznavala, imala je poverenja u njega. Usla je u kupatilo, skinula odecu sa sebe i odvrnula vodu. Namestila je temperaturu na odgovarajucu, zakacila tus za drzac i stala ispod njega. Mlaka voda joj se slivala niz telo, a ona je razmisljala o njemu. Bio je drugaciji. U svetu u kom ljudi gledaju pre svega sebe i svoju kozu, Leonova hrabrost, pozrtvovanost i spremnost da pomogne drugima izgledala je gotovo nestvarno. Zatvorila je oci u prepustila se uzivanju u osvezenju.
-----------------------------------------------------------------------
Leon je izasao iz zgrade. Pojacao je muziku na maksimum. AC/DC je trestao sa slusalica, a on je ubrzanim korakom isao ka zgradi udaljenoj dve ulice od njegove. Bilo je sparno napolju, iskreno je zavideo Nadji sto se u tom trenutku nalazi pod tusem. I bio je ljubomoran na sve koji nemaju takvih briga. Zeleo je da se sve ovo sto pre zavrsi, da se zivot nastavi. A znao je da je sve tek pocelo.
"Touch too much" se blizila kraju u trenutku kada je Leon pozvonio na interfon.
"Da? Ko je to?", pitao je glas sa interfona.
"Leon je. Otvori. Hitno je."
Zacuo se uzdah. Posle nekoliko trenutaka, vrata su zapistala. Otvorio je vrata i usao u zgradu. Nije voleo liftove, ali ga je ovoga puta mrzelo da se penje sedam spratova pesaka, sto je ranije imao obicaj da radi. Usao je u lift i pritisnuo sedmicu. Izmedju drugog i treceg sprata, lift je usporio. Svetlo je na trenutak zatreperilo. Leon je stao na centar lifta. Stegnutih pesnica, gledao je iznad sebe i cekao. Lift je lagano poceo da se trese. Leon se pomerio ka levoj strani i uhvatio se za sipku. Cekao je da drhtanje prodje. U trenutku, sve se umirilo. Pustio je sipku, gledao je levo - desno. Svetlo je opet zatreperilo. U trenutku kada se pomerio malo ka sredini, zacuo je kako nesto puca. Vibracije izazvane propadanjem lifta naterale su ga da izgubi ravnotezu. Mislio je da je kraj. U sebi je brojao trenutke do udara. Zatvorio je oci. Sve se umirilo. Cuo je jedno "ping". Znak da je stao. Majicom je obrisao znoj sa ociju i pogledao. Bio je na sedmom spratu.
Vrata lifta su se otvorila. Izasao je napolje i krenuo ka drugom kraju hodnika. Na ulaznim vratima stana koji mu je trebao stajao je samo broj 71. Pokucao je tri puta. Zacuo je korake, zvuk ubacivanja kljuca u bravu i okretanje kljuca u njoj. Osoba sa druge strane pritisnula je kvaku, za trenutak zastala i otvorila vrata.
"Matori...."
"Tisina. Ulazi.", rekao je Filip, Leonov otac.
-----------------------------------------------------------------------
Hladna voda ju je prenula iz razmisljanja.
"Koliko dugo sam ja pod tusem, kad sam potrosila svu toplu vodu?", pomislila je u sebi dok je izlazila iz tus-kabine. Ogrnula se peskirom, obukla donji ves i izasla je iz kupatila. Dosla je do diskova, nasla je Megadeth i ubacila u stub. Pojacala je malo. Namesten da preskace pesme, stub je odlucio da koncert zapocne pesmom "She wolf".
"Au, pa ovo dobro zvuci", mislila je Nadja. Pogledala je po stanu, Leon se jos nije vratio. Odlucila je da malo razgleda. Iz dnevnog boravka usla je u Leonovu sobu. Unutra je zatekla krs i lom.
"Izgleda da nije ocekivao posetu neke devojke u skorijoj buducnosti, cim je ovoliki haos".
Razgledala je po knjigama.
"Hm... sve horor do horora. I ponesto vezano za sekte i okultizam. Zasto njega to toliko zanima?"
Na radnom stolu, pored knjiga sa fakulteta, stajala je sveska na kojoj je velikim slovima bilo napisano "Put jednog buntovnika". Bacila je pogled na vrata. Pesnica Otpora na vratima, Zvezdin sal zavezan za kvaku i poster sa svirke Whitesnake-a privukli su joj paznju. Nasmejala se. Otvorila je ormar, uzela prvu majicu koja joj je pala pod ruku."Hm, Megadeth..." Nasmejala se.
Uzela je svesku sa pesmama i izasla iz sobe. Dosla je do police sa knjigama i odlucila da poslusa savet. Uzela je Leo Pulpa, ispruzila se na dvosed i pocela da cita.
Proslo je mozda dvadesetak minuta, i smeh nastao usled Leovog genijalnog istrazivanja slucaja Crvene magnolije prekinuo je zvuk koji je dolazio iz pravca ulaznih vrata. Nasmejana, mirisljava i opustena, popravila je majicu i ustala sa dvoseda. "Leon se vratio", pomislila je. Srce joj je blago ubrzalo i osetila je da je srecna.
"Ti rece da ces se brzo vratiti?", pokusala je da zvuci ljuto.
Nije bilo odgovora.
"Leon?"
Tisina.
"Daj, nemoj me plasiti, znam da si ti."
Niko nije odgovarao. Prisla je vratima. Ponovo je cula zvuk koraka.
Prisla je vratima. Dlanovi su poceli da joj se znoje. Oslusnula je vrata. Zvuk je utihnuo.
Pogledala je kroz spijunku.
Hodnik je bio prazan. Prozor na drugom kraju hodnika je udario u okno.
"A to se cuje... mogla sam se zakleti da su koraci.", pomislila je u sebi i okrenula se.
Svetlo je zatreperilo.
Opustenost na njenom licu zamenio je uzas pomesan sa strahom. Covek kog je videla one veceri stajao je na metar od nje. Gledao je pravo u oci.
"Izazvala si djavola. Probudila si bes. Sad ispastaj.", rekao je demon i prisao joj.
Nepomicno je stajala, krv joj se sledila u zilama. Gledala ga je pravo u oci. Videla je svoj odraz. Strah. Uzas. Teror. Suza joj je krenula iz oka. Mislila je da je kraj. Srce je lupalo kao nenormalno.
Prisao joj je. Nadvio se nad njom i gledao je u oci.
Digao je ruku. Napravio je pokret unapred. Videla je knjigu kako leti ka njoj.
Korica knjige zabila se u vrata santimetar od njene glave.
Izgubila je svest.
--------------------------------------------------------------------------
"Nadao sam se da vise nece biti potrebe za ovim.", rekao je Filip.
"I ja... Nazalost, nas izgleda niko nista ne pita."
"Da, svestan sam toga. Nadam se samo da je vredna rizika. I rekao sam ti unutra, ovde su ti vrata otvorena."
"Da, znam. Videcemo se uskoro. I da, jeste, vredna je."
"Dobro, ocekujem vas."
Leon je izasao iz stana. Oca nije video dugo. Prica medju njima bila je previse zamrsena. Iako su se neizmerno voleli, isti temperament naterao ih je da krenu razlicitim putevima. Ipak, znao je da bez njega ne moze. Bili su potrebni jedan drugom. Iako vec zreo dovoljno da se brine sam o sebi, iskustvo njegovog oca mu je u nekim situacijama pomoglo mnogo vise nego savet bilo koga drugog.
Pritisnuo je drugme za lift.
Pitao se, kako li je Nadja? Sta li radi? Mada nije zeleo da prizna, postala mu je draga za ovo kratko vreme. To mu se nije svidjalo.
Lift je stigao. Usao je unutra. Pritisnuo nulu.
Sesti... Peti... Cetvrti... Treci... Normalno sve.
Lift je stigao do drugog sprata. Svetlo je ponovo zatreperilo.
Leon se uhvatio za bodez koji mu je stajao zakacen za pojas.
"Pokazi sta znas. Ovog puta sam spreman. Pokazi se."
Svetlo je prestalo da treperi. Zvono od lifta je zazvonilo. Stigao je u prizemlje.
Izasao je napolje. Bodez Beli ocnjak, koji je ime dobio po pripovetci Dzeka Londona i pracka Crna udovica, nazvana po pauku ciji je lik bio nacrtan na drsci ponovo su bili u Leonovim rukama.
Proslog puta, pokazali su se kao efikasno oruzje protiv sila mraka. Nadao se da nisu izgubili na svojoj magicnosti i efikasnosti.
Vise se nije osecao bespomocno.
Telefon je zazvonio.
"Pozuri! Desilo se nesto, ne smem vise sama. Samo pozuri."
Procitao je poruku, stavio telefon u dzep i potrcao.
Bio je svestan.
Pocelo je.
Нема коментара:
Постави коментар