Izasli su iz stana drzeci se za ruke. Subotnje popodne donelo je oblake. Cula se grmljavina.
Leon inace nije bio plasljive prirode. Ipak, grmljavina je u njemu budila poprilicno veliku dozu straha, tako da je, kad god bi zacuo da je negde zagrmelo, mahinalno dizao glavu i pratio oblake.
"Plasis se?", pitala je Nadja sa blagim smeskom.
"Ma... Ne, ja da se plasim? Odakle ti to?", odgovorio je Leon, svestan koliko je neubedljivo zvucao.
"Leon... Znas da meni mozes reci."
"Dobro... da, plasim se grmljavine. Ne volim da se igram sa prirodom. Postujem ja nju, postuje ona mene, svi srecni, svi zadovoljni.".
"Plasljivko, plasljivko..."
Nadja ga je zadirkivala tokom celog puta do stana njegovog oca.
"Ja se plasim grmljavine, istina, ali zasto se tebi znoje ruke?"
"Pa... ovo mi je prvi put da upoznajem roditelje nekog svog decka."
Pokusao je da ostane pribran.
"Pa... Ovaj... Um..."
Nije uspeo.
"Izvini, malo me je iznenadilo ovo za decka..."
"Sta te je iznenadilo? Sto nisam ranije upoznala roditelje nekog od svojih momaka?"
"Ne, ne to... Vec to sto me smatras deckom."
"Nisi mi decko?", usporila je, izvukla ruku iz njegove i pogledala ga.
"Daj, nisam tako mislio... Vec, jednostavno, o tome sam bukvalno mogao samo da mastam. Kad si me nazvala deckom... Ne znam, toliko mi je lepo zazvucalo da mi je trebalo vremena da shvatim sta si rekla. Mnogo emocija, malo vremena da se prerade. Cisto da znas da sam prvi put, posle duzeg vremena, iskreno srecan. I ne zelim da ovo prodje, ikada."
Nije mu nista odgovorila, samo mu je skocila u zagrljaj.
"Nisam ti rekla nesto..."
Nije zeleo da je pusti.
"Sta mi nisi rekla?"
"Nisi jedini koji se oseca tako..."
Drzeci je oko struka, poceo je da je ljubi kao blesav. Nos, celo, vrat, obraze, usi, kosu, usne...
"Hej, hej, prestani", rekla je Nadja kroz smeh, "ceka nas tvoj otac, necemo da kasnimo."
"Da... zaboravih. Hajde, idemo, blizu je zgrada."
Par minuta kasnije, usli su u ulaz. Leon je pritisnuo dugme na interfonu tri puta. Vrata su zazvrjala. Otvorio ih je, pustio Nadju i usao za njom.
Krenula je ka liftovima.
"Nemoj, necemo liftom, idemo peske."
"Na kom je spratu?"
"Na sedmom", rekao je Leon.
"Na sedmom? Hoces da idemo peske sedam spratova?"
Nadja je bila zbunjena.
"Ne plasis se valjda i liftova?"
Nasmejao se.
"Postoji razlog zasto, veruj mi."
"Dobro... Ako stanem oko cetvrtog, ti ces me nositi, samo da znas."
"Dogovoreno.", rekao je Leon.
"I ne, ne plasim se liftova. Recimo da mi ovaj ne uliva poverenje.
"Ok... Onda sta cekamo? Idemo."
Nadja je krenula, Leon je isao za njom. Mahinalno je gledao oko sebe, zeleo je da bude siguran da ih niko ne prati.
Uz malo ulozenog napora, stigli su do sedmog sprata.
Leon je dosao do vrata, pozvonio ponovo tri puta u pravilnim razmacima i cekao.
Nadja mu se oslonila o ruku.
Vrata su se otvorila.
"Udjite", rekao je prosedi, procelavi ali poprilicno zgodan covek dok je otvarao vrata sirom. Pozadi je imao konjski rep. Nadji je prva asocijacija na njega bila Taras Buljba. Nasmejala se sebi i svojim mislima.
Prva je Nadja usla. Leon se osvrnuo nekoliko puta, zakoracio u stan, zatvorio vrata i zakljucao ih.
"Ti mora da si Nadja?", upitao je Filip, srdacno je privlaceci sebi u zagrljaj.
"Pricao mi je Leon o tebi. Pa lepa si devojcica, moram priznati da mi je sin nasledio dobar ukus."
"Dobro, matori, ajde... Necemo sad o tome.", ubaci se Leon.
"Gledaj ga... umesto da budes srecan sto si konacno nasao neku dovoljno blesavu da je nagovoris da dodje i da se upozna sa tvojim ocem, ti se brecas na mene. Izvini, samo sam srecan sto sam konacno dobio cast da upoznam neku zensku osobu koja ti nesto znaci."
"Filipe, ne patetisi, a i vidis da je devojci neprijatno.", rekao je Leon nervozno.
Filip je pogledao u Lanu. Nije mogao da izdrzi, poceo je da se smeje. Bila je crvena kao paradajz.
"Dobro, dobro... Necu vise da vas cackam", rece Filip kroz smeh i zagrli Leona.
"Kako ste prosli sinoc?"
"Ajde da sednemo u sobu, pa cu da ti pricam sta se izdesavalo i da se dogovorimo sta da radimo."
"U redu", rece Filip i zagrli Nadju.
"Snajka, ovuda.".
Leon ih je samo odmerio. Shvatio je da mu je bilo izuzetno simpaticno to sto ju je Filip nazvao snajkom. Nije mu smetalo, stavise, bio je radostan zbog toga.
Usao je u kuhinju, uzeo vino i tri case. Na ulazu u sobu cuo ih je kako se kikocu.
"Sto se smejete? Niste fer, hocu i ja da se smejem sa vama".
Stavio je case na sto, i svaku napunio vinom. Kupinovo vino bilo je jedino koje je bas voleo da pije.
"Ma nije nista bitno", rece Nadja.
"Samo...", pocela je da se smeje, "kad prodje sve ovo, podseti me da svratimo u neki supermarket da uzmemo margarinice."
Kada je zavrsila recenicu, ona i Filip prasnuse u smeh.
"Filipe...", rece Leon pokusavajuci da izgleda strogo, iako se i sam smejao toj prici nebrojeno puta.
"Sta me zezate? Kao da vi niste imali slicnih izvala... Jesam, bio sam dete, i? "
"Dobro, dobro, ne ljuti se", odgovori Nadja primacinjuci se.
"Lepo je znati da si i ti bio dete."
"U redu, deco. Ajde da predjemo na ozbiljnije teme. Posle cemo se saliti. Sta se desava? Sta je bilo sinoc?"
Leon mu preprica dogadjaje izmedju dva njihova vidjenja.
Filip se uozbiljio.
"A... jesi li joj ispricao sve za Davida?"
"Nisam sve... Jesam vecinu.", odgovori Leon.
"A sta mi to nisi rekao?"
Nadja je bila zbunjena. I uplasena.
"Ajde ti ispricaj, matori, meni se dize kosa na glavi od same pomisli na to."
Odmakla se od Leona.
"Sta... Sta se dogadja?"
Leon je ustao i otisao do prozora. Oslonio se na njega.
"Filipe..."
"Ok. Postoji jedna stvar koju mozemo uraditi, i postoje dva nacina za njeno izvodjenje, a koja bi znacila tvoje izlecenje. Veoma je rizicna, ali, to je jedina opcija. Pored one da se krijes, ali buduci da nemamo posla sa obicnom policijom vec sa bicima koja dolaze iz pakla, mislim da im ne bi bio problem da te nadju pa makar otisla na Uskrsnja ostrva. "
Gledala je nestremice u Filipa.
"Ti znas gde se tacno nalazi taj grob na kom su vrsili obred?"
"Da, znam. Zasto?"
"Pa... Hm... Nije mi ovo bas lako reci..."
"Poenta je u tome da moramo otici tamo, sacekati da dodje neko sa tamne strane, savladati ga i prebaciti kletvu sa tebe na njega."
Nadja je gledala u Leona, pa u Filipa.
"Pa dobro, to ne zvuci tako strasno..."
"Drugim recima, moras ga poljubiti."
"Koga moram poljubiti?"
"Tog sa tamne strane, ko bude bio tamo. Moras ga poljubiti."
Gledala je u Filipa sa uzasom.
"Dobro... a koji je drugi?"
"Drugi nacin", progovori Leon, "je da izvadimo iz groba coveka cijem si obredu prisustvovala."
"Dobro, i?"
"I... Pa... Moras ga poljubiti."
"Molim?!"
Bila je zgadjena.
"Stari Grci su govorili da se, sa svakim poljupcem, razmenjuje delic duse za osobom koju ljubimo. Ukoliko bi dobila delic njegove duse, postala bi imuna na tu kletvu, zato sto bi u sebi imala tragove demona, i pomislili bi da si njihova, samim tim bi i kletva prestala da postoji."
"Stanite... da li to znaci da bih ja bila zarazena?"
"Ne, ne, Nadja, ne, naravno... Kao sto, kad se poljubis sa nekim, ne usvajas njegove navike, isto je i ovde. Ne prenosi ti on demone, prenosi ti bukvalno njihov... miris, da tako kazem. Njihovu tamu, tacnije delic njihove tame. "
"Dobro... Pristajem. Koja je solucija po vama sigurnija?"
Leon dodje do nje, sede pored i pogleda je.
"Mrtvak. Ako bi poljubila nekog pripadnika mracne strane, verovatnoca da bi imalo efekta je oko 70%. Jednostavno, nismo do sad probali tako, i totalno je neprovereno."
"A sa mrtvacem ste probali, zar ne? To sigurno radi?"
"Paaa", pocesa se Filip po glavi, "ne bas... Nismo imali potrebe. Sve smo zavrsavali sa Davidom, pomagao nam je, mi smo njemu, i jednostavno, nije bilo potrebe za ljubljenjem mrtvaca. Ali jeste proverena prica, funkcionise sigurno. Od njega je krenulo sve, u njemu se i krije resenje."
Nadja je gledala ispred sebe. Duboko je uzdahnula.
"Ne mogu da verujem... Ajde mi pojasnite samo jos jednu stvar. Kako je moguce da to radi kad je on mrtav?"
"Buduci da je njegova dusa jos uvek tu, zato sto obred nije zavrsen, to je jos uvek moguce uraditi. Ali moramo pozuriti. Ako nas preteknu i zavrse obred, spascemo na samo jednu opciju, a to nece biti ni malo lako izvodljivo.", zavrsi Filip i ustade.
"Krenimo", rece Leon. "Nemamo sta vise ovde da cekamo, samo gubimo vreme."
"Idemo, idemo. Jesi li poneo..."
"Jesam, poneo sam", prekide Leon oca u sred recenice.
"Tu su i Ocnjak i Udovica. Idem do kupatila, pa krecemo."
"Dobro je...Dogovoreno."
Sacekavsi da Leon udje u kupatilo, pogledao je u Nadju.
" Nadja?"
Trgla se iz svojih misli i pogledala u Filipa.
"Kazite?"
"Ne brini se. Bice sve ok. Nece Leon dozvoliti da ti se desi bilo sta. Nisam video da mu je stalo do nekoga koliko mu je stalo do tebe. A u takvoj situaciji, kad mu je zaista stalo do necega, u stanju je da grize jace nego pit bul, samo da ispuni ono sto je zamislio."
Iako uplasena, verovala je Leonovom ocu. Znala je da govori istinu. Znala je da sa njim moze da ide do pakla i nazad, i da joj nece okrenuti ledja.
"Krecemo?", upitao je Leon posto je izasao iz kupatila.
"Krecemo... Samo, prvo i ja da odem do prostorije za decake, da ne bude stajanja uz put."
Isprativsi pogledom Filipa, pogledala je Leona, prisla mu, zagrlila ga i poljubila.
"Otkud ovo?", nasmejao se Leon. "Zar ti nisi stidljiva devojka?"
"Pa jesam, ali... ovoliko cimanje... nisam sigurna da sam zasluzila. Morala sam te nagraditi. I dugujem ti."
"Ne dugujes ti meni nista."
Ozbiljno se naljutio na nju.
"Ne radim ovo zbog tebe, nego zato sto mi je duznost. To sto si ti u pitanju je samo okolnost zbog koje jos jace zelim da se ovo zavrsi kako treba. Ti samo budi uz mene i ne napustaj me. I veruj mi. Ok?"
"Jel ti rekao neko da si fantastican?"
"Ne, ali su mi cesto govorili da sam gad. "
Namignuo joj je.
"Ne brini. Bice sve ok, razvalicemo ih, pa idemo na Tahiti na odmor posle."
"U ovakvom trenutku, ti razmisljas o Tahitiju?" Ti si lud."
"Ne, razmisljam o tebi goloj na Tahitiju."
Nadja poce da se smeje.
"Hoces sigurno moci da izguras ovo?", pitao ju je i stipnuo je po obrazu.
"Hocu... Bitno mi je da znam da nisam sama i da ne moram sama da prolazim kroz to."
"Tako je. Ni sad, niti bilo sta kasnije. Sad hocu da vidim jedan smesak, pre nego sto krenemo. I poljubi me jos jednom."
Nasmejala se, obesila mu se oko vrata i poljubila ga tako da je pomislio da su culi i u prizemlju koliko je pukao poljubac.
"Deco, razumem sve, ali stedite energiju, trebace vam", rece Filip i prodje pored njih.
"Ajde vi polako, ja cu da zakljucam."
Krenuli su polako niz stepenice.
Nisu stigli do kraja stepenista kada su culi da Filip ide za njima.
"Leon, a Teodosije?", upitao je Filip.
"Da, Teodosije... Pokupicemo ga usput."
"Zasto takav ton?"
"Sve je ok, Filipe. Samo zelim da se ovo sto pre zavrsi."
Odlucio je da im precuti svoje sumnje.
I ovako ih je ocekivao dug put, a tu nista ne bi mogli da promene.
On je sumnjao.
Ne on je znao. I nije bilo potrebe da ih mesa vise nego sto su umesani.
Prepipao je pojas. Noz i pracka su bili tu.
Posle nepuna dva minuta, izasli su iz zgrade.
Lada Niva bila je parkirana preko puta. Filip je otvorio vrata Nadji.
"Sad vidim od koga je naucio da bude kavaljer", dobaci veselo Nadja dok je ulazila u kola.
"Nego?", rece Filip.
"Nisam mogao da dopustim da mi sin bude bez manira. Jel tako, Leon? To nije nas stil."
"St... da, da, tako je.", odgovori Leon i smesti se pored Nadje.
"Idemo sad po Teodosija, pa pravo na groblje. Trebace nam sigurno tri sata do tamo."
"Da, sefe, kako vi kazete", odgovori Filip. "Vezite se, polecemo."
Leon se zavalio u sediste i gledao u daljinu. Pokusavao je da razradi svaki moguci scenario u glavi.
Osetio je da mu se Nadja priblizila i oslonila na njega. Podigao je ruku, privukao je na grudi. Osetio je njenu ruku na obrazu. Lagano mu je privukla lice svom licu.
"Volim te."
Nije zeleo nista da joj odgovori, samo ju je poljubio. Znao je da je shvatila.
Ona je zatvorila oci.
Vratio je pogled na put. I, dok su se priblizavali crkvi u kojoj je ziveo otac Teodosije, bio je svestan da ne moze da zamisli ni jedan jedini dan bez devojke koja mu je ceskala bradu.
"Sta god bude potrebno...", mislio je u sebi.
"... za tebe, sta god bude potrebno."
A crkva je bila sve blize.
Нема коментара:
Постави коментар